Krajem leta je polen korova najaktivniji, a može da se raznese kilometrima daleko od mesta gde je nastao. Zbog toga se sve veći broj ljudi zbog tegoba javlja alergolozima.
Ova vrsta alergije dominantno pravi problem mlađim osobama. Može da počne još u ranom detinjstvu, već od treće godine života, a najveću učestalost dostiže u populaciji između 20 i 40 godina.
Javlja se do treće godine, a najviše alergičnih je u populaciji od 20 do 40 godina!
– S druge strane, posle 60. godine uočava se opet blagi porast broja osoba sa tegobama – kaže dr Rada Mišković, internista, alergolog i klinički imunolog Kliničkog centra Srbije.
U detinjstvu su dečaci skloniji ovoj vrsti problema, dok se ta razlika gubi u odraslom životnom dobu, pa nam se sa približno istom učestalošću javljaju osobe oba pola.
Da li neko ko je već alergičan na korove može da dobije alergiju prilikom konzumiranja pojedinih namirnica?
– Može, i tada se radi o sindromu oralne alergije koji nastaje usled unakrsne reaktivnosti, odnosno sličnosti proteina polena i hrane – ističe dr Mišković.
Kada se jedu ove namirnice počinje svrab u ustima, teže se guta, otiču usne i jezik…
Postoji unakrsna preosetljivost između, na primer, polena korova i celera, pojedinih začina, semenki suncokreta, lubenice, banane, tikvice. Tegobe su najčešće ograničene na usnu sluznicu i manifestuju se pojavom svraba u usnoj duplji, jezika, otežanog gutanja, otoka usana i jezika.
Javljaju se imučnine, povraćanje, proliv…
Retko se može javiti i osećaj mučnine, bolovi u stomaku, povraćanje, proliv, pa i pad arterijskog krvnog pritiska, odnosno može doći do anafilaktičkog šoka.
Tegobe se javljaju posle konzumacije sirovih namirnica, ali ne i nakon njihove termičke obrade pise espresno .
