Želudac je elastični, mišićavi organ i kada u njega unesemo veću količinu hrane ili tečnosti proširi se kako bi u njega stalo sve što smo uneli.
Ali želudac se proširi samo privremeno. Nakon što ono što smo konzumirali prođe kroz želudac i nastavi svoj probavni put, želudac se počinje smanjivati, odnosno vraćati u normalnu veličinu.
Ako se pitate može li se želudac proširiti ili smanjiti zavisno o tome koliko jedemo, odgovor je sledeći: povremeno prejedanje neće trajno proširiti želudac i nećete biti gladniji.
Ipak, neka istraživanja ukazuju na to da smanjeni unos hrane s vremenom može smanjiti kapacitet želuca, verovatno zato jer želudac postane manje rastezljiv (i obrnuto kod debljanja). Dakle, nije tačno da nam se poveća ili smanji želudac, već se poveća ili smanji elastičnost želuca.
Najbolja potvrda te priče je činjenica da gojazni ljudi u globalu nemaju veće želuce od mršavijih ljudi.
“Prazan želudac je kao organ uvek iste veličine i ima zapremninu od samo 75 mililitara. Ali, elastičan je poput balona i može višestruko povećati svoj volumen.
Normalno se kod konzumacije hrane proširi do zapremnine od jedne litre, a nakon (pre)obilnog obroka i do dve litre,” ističe gastroenterolog Milorad Opačić.
Kada želimo da jedemo, mozak šalje signal želucu da je hrana na putu.
Mišići želuca se tada opuste i želudac se pripremi na to da će se napuniti hranom. Kada hrana prođe kroz probavni trakt, želudac se vrati u prvobitnu veličinu.
Ako želite da smanjite elastičnost želuca, što će usloviti manji unos hrane, najvažnije je da prestanete da se prejedate i da smanjite unos kalorija.
U jednoj studiji gojazni ispitanici bili su ograničeni na 1.000 kalorija dnevno tokom jednog meseca i u tom periodu kapacitet želuca smanjio im se za 36 posto.
Brzina kojom jedemo takođe utiče na to kako želudac signalizira mozak. Mozgu treba neko vreme da shvati da smo siti, pa kada jedemo brzo lakše se prejedemo jer mozak ne stigne da procesuira da smo siti. Bez obzira da li želite da povećate ili smanjite elastičnost želuca, volumen hrane pri tome ima veliki značaj.
Na primer, kada jedemo čips konzumiramo puno kalorija, ali malo volumena.
S voćem i povrćem, s druge strane, unosimo namirnice većeg volumena, ali s manje kalorija. A s hranom većeg volumena lakše ćete napuniti želudac nego s hranom manjeg volumena kao što je čips.
Postoji i dijeta bazirana na konzumiranju “voluminozne” hrane, odnosno na namirnicama bogatima vodom kao što su voće, povrće, supe i gulaši koje će nas zasititi bez unosa prevelikog broja kalorija.
Ako mislite da vam se elastičnost želuca proširila pa ste stalno gladni:
1. Povećajte unos “voluminozne” hrane.
2. Jedite pet manjih obroka dnevno.
3. Jedite sporo.
