Gastroenterolog prof. dr Vojislav Perišić objasnio je zašto jedemo više kada je zima i da li je taj osjećaj gladi stvaran, ili mozak ustvari šalje pogrešan signal.
“Naše kalorijske potrebe se povećavaju zimi, koliko ćemo više unijeti zavisi, moramo paziti da se hranom ne pregrejemo. Pije se ujutru i rakija, i to vruća u Šumadiji, i ne samo tamo. A onda pregrejemo organizam. Ako se čovek bavi fizičkom aktivnošću, ako će sagoreti mnogo kalorija, onda u redu, ali oni koji sjede u kancelariji, oni baš i neće potrošiti sve što su uneli”, rekao je on.
“Kalorijska ekspanditura mora biti prilagođena potrebi, a ne onome što mi mislimo da će da nam prija. Postoje hormoni koji regulišu glad, grelin i leptin, grelin je vezan za osjećaj punoće želuca. Ne za unos kalorija. Ako mi napunimo želudac niskokaloričnom hranom, grelin šalje signal da smo prezasićeni. Ne smijemo da napunimo želudac jakom hranom pa da onda to sagorjevamo ili ne, bolje da to bude hrana bogata vlaknima”, rekao je on.
Osobe koje nisu unijele dovoljno hrane biće ne samo gladne, već i “smrznute”, rekao je on.
“Ako neko ne jede ništa, biće mu stalno hladno. Pa vi nemate energiju da suplementirate tkiva, ne generišete toplotu. I obrnuto, ako vam je hladno, moguće je da ste gladni. Gladnom čovjeku je naravno hladno, pa on je zamrznut”, rekao je gastroenterolog.
Da li bi tokom zime trebalo uneti više kalorija nego inače, kolika je preporučena količina? I da li bi “veći” dio kalorijskog unosa trebalo da bude za doručak?
“Potpuno ste u pravu, sada kažu, doručak je glavni obrok dana. Mora da donese kalorije i energiju za ceo dan. Preporučuju 1.200 kalorija za doručak! Onima koji gladuju to je unos za cijeli dan, 1.600 do 1.800 je optimalno za odrasle”, rekao je on.
“Pojedite jak doručak, jedno jaje obavezno. Unećete malo kalorija, ali kvalitetne ‘cigle’ organizma, lipide i proteine. Pa jedno parče hljeba sa maslacem, slanina, punomasno mlijeko i punomasni sir. Apsolutno sve to pojedite, to je odličan visokokalorijski doručak”, savjetovao je doktor.
Ako ipak pazite na kalorije, doktor savjetuje da osećaj sitosti zadovoljite “do 50 odsto” voćem.
“Prije svega mandarina, ona reguliše stolicu par ekselans, a odlična je za sitost. Pojedite dvije mandarine, kompot od dunje, neka to bude recimo potaž od bundeve. To su niskokalorijske, ali site namirnice. Bananu nemojte, ona ima mnogo kalorija, mi time hranimo ljude posle operacije, pomiješamo bananu s mlijekom da bi dobili kalorije kada ne mogu da jedu”, rekao je doktor.
Kako najlakše smršati prirodno?
“Evo da vam kažem kako sam ja smršao, povećao sam voće, 50 odsto jedem voće za doručak. I za večeru opet voće. I osjećam se ko Bog! Redovna stolica je najvažnija. Sa voćem ćete to regulisati, itekako, što više sočnog voća i stolica će biti regulisana, bit ćete kao ptica na grani”, rekao je on.
Ljudi se često pitaju i kako bi i šta trebalo da jedu pre treninga, a doktor je kazao da je dobar doručak neophodan.
“Fizička aktivnost zagrijeva cijelo tijelo, ali mora biti susretnuta sa odgovarajućim kalorijama, inače smo iscrpljeni. Nikako praznog stomaka na trening! Kada vježbamo gladni, trošimo automatski energiju iz naših mišića, kostiju i creva. Ne može auto da vozi praznog rezervoara, pa onda tek da sipamo gorivo, poslije vožnje. Hrana je naše gorivo, to je ključna stvar. Jedite 45 minuta pre treninga, da bismo imali manji problem dok skačemo ili trčimo. Znate šta, ako smo dobro doručkovali, tek za dva sata će se 50 odsto želuca isprazniti. Ako jedete 45 minuta ranije, izbegavate probleme sa stomakom tokom fizičkog napora”, rekao je on. (novi.ba)
