Nikada nisam želela da postanem druga žena i da ponesem tu sramnu titulu. Nisam ni računala svaki svoj potez i nikako nisam želela da imam aferu. Nisam ga izabrala i nikako nisam želela da uništim dve porodice, ali desilo se. Najgore od svega je što sam na kraju najveća žrtva ispala ja.
Supruga sam upoznala još u srednjoj školi, on je bio moja prva ljubav. Mislila sam da nikad neću ni poželeti nekog drugog. Nakon završenog fakulteta usledio je logičan korak – venčanje. Živeli smo mirno i lepo. Nakon godinu dana na svet je došao naš prvi sin, a onda 2 godine kasnije još jedan.
Živela sam pravu bajku, a onda je u naše živote ušetao on, Nikola. Nikola je bio prijatelj mog supruga koji je često svraćao kod nas.
Uvek mi se sviđao način na koji se ponašao prema meni. Uvijek je bio jako prijatan i pažljiv. Sa njim sam uvijek imala o čemu da razgovaram i ubrzo smo postali jako dobri prijatelji. Činilo se čak kao i da razmišljamo na isti način.
Dani su prolazili i bilo je jasno da se ljubav rodila. Suprug je otišao na poslovni put, a ja sam skupila hrabrosti i poslalal poruku Nikoli. Na moje iznenađenje odgovorio je nakon nekoliko minuta. Pitala sam ga da li je za piće u obližnjem kafiću i on je pristao.
Nakon tog sastanka, sve je bilo jasno. Postala sam ljubavnica, ona druga, ali nisam se kajala ni najmanje, sve je delovalo savršeno. Osećaj mi je govorio da je on taj, da činim pravu stvar.
Prošlo je nekoliko meseci, naš odnos je postajao sve bolji, bar sam ja tako mislila. Bila sam sigurna u njegovu ljubav. Počeo je da me ubeđuje da je vreme da obelodanimo našu vezu i započnemo novi život. Tada nisam ni shvatala, ali lepim rečima i sasvim smišljeno me je udaljavao od dece. U tom momentu nisam videla ništa sporno u tome da započnem život sa njim ostavljajući muža i decu.
Verovala sam u sve što mi je rečeno. Zavisila sam od svakog poljupca, svake poruke i svake reči. Znam da sam veoma pametna žena, ali u tim trenucima sam bila toliko glupa i naivna. Mislila sam samo svojim srcem, a moj mozak ga je samo sledio. Skupila sam snagu i rekla svom bivšem mužu da odlazim i slomila mu srce.
Sa Nikolom sam počela da živim u novom stanu, na drugom kraju grada. Decu nisam viđala, a osećala sam se srećnije nego ikada. Sve do tog dana. Đavo mi nije dao mira, uzela sam Nikolin telefon i ušla u poruke i imala šta i da vidim. Marija, Milica, Jelena, Slađana i ko zna još koliko njih sa kojima se redovno dopisivao i kleo im se na ljubav baš kao i meni.
Malo je reći da sam se osetila odvratno. Naravno da sam mu pokazala poruke, a njegov odgovor koji je usledio je nešto najodvratnije što sam čula: “Ali samo sam sa tobom rešio da živim. Valjda ti je jasno da si mi ti najbitnija”.
Ne prođe ni dan, a da ne zažalim zbog toga što sam povredila supruga. Kajem se što sam uništila našu porodicu. U to vreme sam mislila da je ljubav koja mi se dogodila jača od one koju sam imala u braku.
S vremenom, moj bivši muž mi je oprostio i sada smo prijatelji. Snalazimo se u roditeljstvu dvoje malih dečaka koje mnogo volimo. Može se reći da je ovo najbolji scenario s obzirom na situaciju. (stil.kurir.rs)
