Damjan je mislio da je sekta zaslepela
Damjan i Jasna bili su u braku 13 godina i njemu se činilo da ima savršenu porodicu. Imali su dvoje dece i živeli idilično, sve dok jednog dana nije otvorio suprugin mejl.
Ovo je njegova ispovest:
– Da me je iko pre nekoliko meseci upitao jesam li srećan čovek, lako bih mu bez oklevanja rekao da. Živim u srećnom braku već 13 godina. Sa suprugom imam sina i ćerku. Oboje dobro zarađujemo, nemamo kredita, deca su nam zdrava i ispravna.
Idila. Tako sam mislio i ja. Mnogo smo oboje radili, ja često i noću zbog prirode posla. I supruga i ja smo često službeno putovali. Ali nalazili smo vremena da budemo zajedno. Naravno da je bilo nesuglasica, teških dana, ali smo se voleli. Mislio sam tako. Kod svoje supruge najviše sam cenio iskrenost, čovekoljublje i spremnost da svakome pomogne. Bila je duhovita i lepa. Mislio sam da smo dobro, da idemo napred i da ćemo uskoro više vremena imati za nas dvoje, jer je deci svakim danom sve manje potrebna naša pažnja, a sve više pomoć.
Sve dok nisam otišao na privremeni rad u inostranstvo. Imao sam plan i želju da tamo svi odemo i započnemo novi život. Najviše zbog perspektive za decu i sigurnosti koju uređeni sistem na zapadu pruža. Dobio sam dobar i trajan posao sa šansom da mi plata kroz godinu dana bude dvostruka. Nažalost, tokom porodičnih razgovora i pregovora odlučili smo da ipak ostanemo u Srbiji.
Po mom povratku osetio sam da sam sada ja u kući višak. Da me supruga više ne grli i ne ljubi i da trpi moje poljupce. Mislio sam da je ljuta jer sam je ostavio samu s dvoje dece da radi i brine o njima, pa sam bio strpljiv.
Ubrzo sam saznao da je jako intenzivirala svoje prethodne kontakte i naklonost ka jednoj indijskoj sekti i da je u to počela da uključuje i našu decu. Pao mi je mrak na oči i tri nedelje sam izbegavao da sa njom o tome pričam. Onda, jedne noći kad su deca zaspala, imali smo žučnu raspravu o svemu, a ona je samo ponavljala da ona ima pravo na duhovnost i da decu neće više u celu priču uključivati.
Mislio sam da ju je sekta potpuno zaslepela kad je izdala moje poverenje i ljubav i smatrao sam da sam joj sad smetnja da nastavi tu svoju duhovnu praksu. Rekao sam joj da se jako protivim tome i molio je da prestane i da, ako želi naći Boga, ima ga i u pravoslavlju, veri u kojoj smo svih četvoro (deca su nam krštena, a mi smo se u crkvi venčali).
Nastavila je sa internet-sastancima tri puta nedeljno, a kako je radila do kasno po podne i želela da vreme provodi i sa decom, za mene je jedva ostajalo vremena. Pored svega, zbog sukoba i oštrih reči, nije imala želju da se sa mnom na bilo koji način druži. Početkom avgusta mi je saopštila da ide u Indiju na versku radionicu. Bio sam potpuno skrhan i lud, jer sam znao da – ako tamo ode, više neće biti ista. U suzama sam je molio da ne ide i brakom je zaklinjao da se predomisli. Rekao sam da ću se razvesti ako nastavi sa tim glupostima. Nisu vredele ni reči njene majke i sestre koje su, iako nismo previše bliski, bile na mojoj strani.
Vratila se i nastavila dalje po starom. Za vreme boravka u Indiji provalio sam šifru na njenom mejlu i čitao prepisku sa tim ljudima. Znali su sve detalje našeg života, imali imena i sllike naše dece, a moja supruga je imala i novi rođendan. Kako sam imao dokaze da je organizacija prepletena po celoj bivšoj SFRJ i prepisku u kojoj se jasno vidi da su maloletna deca uključena u sve, napisao sam pismo jednom od rukovodilaca sekte i zapretio im da ću ih prijaviti Interpolu, jer je po zakonima EU zabranjena takva verska aktivnost sa decom.
Nisam ništa rekao supruzi, ali sam po njenom ponašanju shvatio da su je obavestili o svemu. Saopštila mi je da će zbog dece i braka prestati sa tim. Nisu bile bitne moje molbe i reči, reči čoveka sa kojim je podigla decu i stvorila dom, već njihova molba da zarad ostalih sa tim prekine ili da se pritaji. Otišla je na službeni put, a ja sam sada, lud od sumnje u njenu odluku da sa sektom prestane, nastavio da vršljam po njenom mejl nalogu i pronašao da je na tom službenom putu iznajmila stan sa drugim muškarcem, sa čovekom za koga znam da joj se udvarao, ali nisam tome pridavao pažnju jer sam svoju suprugu voleo i mislio sam da nam je brak u redu. Javljao sam joj se i raspitivao o hotelu i smeštaju, dajući joj šansu da mi kaže da je iznajmila stan na pet dana, a ne hotelsku sobu, ali ona je krila i davala neodređene odgovore.
Onda sam je nazvao i rekao da znam s kim je u stanu. Negirala je aferu i govorila mi da sam se okomio na nju i da hoću da je izbacim iz kuće i uzmem joj decu. Nisam to hteo. Hteo sam istinu. Hteo sam svoju ženu nazad. Satima sam vrteo celu priču kroz glavu i objašnjavao sebi da je zaluđena sektom i da je ovo samo neka osveta meni i običan bes. Onda sam našao službenu prepisku sa tim čovekom sa kojim je sarađivala poslovno. Išla je unazad 10 godina. Pisma su počinjala sa – dragi, najdraži… a završavala se sa cmok, ljubim te, 1.000 poljubaca. I on je njoj tako pisao, samo je prepiska bila službena.
Sve ove godine spavala je sa mnom, podizala decu, ljubila me, smejala se, a na drugoj strani flertovala sa drugim. I dalje sve poriče. Sad idemo na bračnu terapiju. Ona se drži povređeno i ljutito. Ja sam đubre koje je optužuje za nešto što nije uradila. Ja sam je odvojio od Boga i umislio aferu. Ja sam taj zbog koga je patila u braku i osećala se suprimirano (a postigla je blistavu karijeru i živi 10 puta bolje nego što je živela pre našeg venčanja).
Istrajavam u terapiji. Mislim da je potpuno nerealna i neuviđavna zbog onoga šta je uradila. Ako je bolesna, ja osećam obavezu da je ne napustim u teškim vremenima. Podižem decu i čekam trenutak u kojem ću opet videti ljubav u njenim očima. Ali kako stoje stvari… toga neće biti. A bez toga, bez ljubavi, ja sigurno nemam razloga da joj oprostim i živim u tehničkom braku dece radi. U braku sa lažljivicom.
Patnja u svakom pogledu, samo što razvod daje nadu da sretnem neku drugu s kojom ću možda opet imati ljubav – završava Damjan ispovest. (objektiv.rs)
