Punih šesnaest godina Anita (35) i Jovica Jović (36) iz sela Stajkovce kod Vlasotinca sanjali su jedan isti san – da se napokon ostvare kao roditelji. Posle dve neuspešne vantelesne oplodnje, Anita je digla ruke od borbe za potomstvo, a onda je, čisto da ne razočara supruga, otišla i na treću. Kad im je doktor saopštio da je Anita napokon trudna, njihovoj sreći nije bilo kraja, a kad su saznali da će dobiti ne jednu, nego čak tri bebe, Jovica je pao u nesvest.
Anita je 26. septembra na svet donela tri zdrava dečaka – Jakova, Vasilija i Petra, a kako priča za Nova.rs, još uvek ne veruje da ima tri sina.
„Presrećni smo, isplatilo se čekanje. Ovo su sad slatke muke jer otkad su momci stigli kući, ne spavamo, ne jedemo, jedva stignemo da se istuširamo na smenu“, priča naša sagovornica.
Anita se porodila u Opštoj bolnnici u Leskovcu, a kako ističe, sve je prošlo u najboljem redu s obzirom da je trudnoća bila visokorizična.
„Porodila sam se u 35-oj nedelji što je fantastično, uglavnom majke koje čekaju blizance ne mogu puno da iznesu trudnoću, a kamoli žena koja nosi trojke. Međutim, Bog me je čuvao zbog prolivenih suza prethodnih godina. Zaista sam mislila da od toga nema ništa jer vreme prolazi, a trudnoća se ne dešava. Ali, eto, Bog nas je pogledao“.
Dečaci su na rođenju imali skoro po dva kilograma, a bili su dugački 46 centimetara. Drugi po redu, Jakov, morao je odmah da bude prebačen na Institut na neonatologiju u Beogradu, a pre četiri dana stigao je kući kod svoje braće.
„Nismo želeli da nas iko posećuje dok nam se Jakov ne pridruži. Sve je dobro, sada smo u procesu navikavanja na treću bebu s obzirom da smo skoro mesec dana bili sa njih dvojicom, pa ćemo sada i Jakovu da se posvetimo“.
Jovica se bavi poljoprivredom, po ceo dan je na kombajnu, ali uprkos umoru, svojoj ženi pomaže u odgajanju njihovih sinova.
„Ponekad mi bude žao jer zaista mnogo radi, živimo sami i nemamo nikakvu pomoć, ali trudi se maksimalno. Sada nam je stigla moja majka, a tu je i naša prva komšinica koja ima odrasle trojke od četrnaest godina. Ja sam njoj pomagala kada se porodila, tako da sada ona i njena deca pomažu nama“.
„Kada plaču svi trojica, ne znam kud bih pre. Da li da uzmem jednog ili drugog ili trećeg, ne znam ni sama. U toj situaciji jednog držim u rukama, drugog ljuljam u kolicima, dok je treći u krevecu, pa ga animiram na neki način. Nije lako, ali šta da radimo“.
A da li Anita stigne da jede, popije kafu ili odgleda omiljenu seriju? Teško.
„Ma, kakva kafa, kakvo jelo. Verujte, ponekad zaboravim da sam gladna, pa jedem kad stignem, jendom dnevno, onako s nogu. Televizor palim da ne bih zaspala u toku noći kad su bebe budne. Jovica i ja se dogovaramo, pa na smenu dežuramo. Sinoć je, recimo, on bio sa bebama, a ja sam uspela da sastavim dva sata sna. Inače, sat ipo vremena ako odspavamo, presrećni smo. Često u šali kažem da su momci pravi manipulatori jer danju spavaju, a noću žurka“.
Jovići priznaju da je danas teško odgajati jedno dete, a kamoli troje jer je sve poskupelo, ali, kako kaže Anita, za decu uvek mora da ima.
„Sve mnogo košta, i pelene i dohrana. Mi smo sve kupili, nismo ništa očekivali ni od koga. Kupili smo jedan krevetac, za sada sva trojica spavaju zajedno, a kasnije ćemo kupiti još dva. Ali sudeći po trenutnoj situaciji, bebe su više na dvosedu i trosedu, nego u krevecu. Najviše vole da se voze u kolima, a čim stane auto, odmah plaču. Rekoh, mali manipulatori“.
Za kraj razgovora, poželeli smo Aniti i Jovici da nas sledeće godine obraduju jednom devojčicom, ali kako kaže ova mama, od tog posla nema ništa.
„Samo ću se slatko nasmejati. Bogu hvala što nam je dao njih trojicu, ali treba ih odgajiti i vaspitati“, kaže ova hrabra mama.
(Nova.rs)
