“Jednom sam pozajmio auto “prijatelju” da ne ispadnem go*nar. Dam mu ja auto, pola rezervoara, usisan i opran, napomenem mu da kad mi bude vraćao auto da sipa gorivo gdje je i bilo i ako ga isprlja da ga opere ili usisa.
Vraća on meni auto i kaže “Ej brate nešto ti se čuje kod lijevog točka”. Tu sam izgorio, jer znam da je auto bio u odličnom stanju, bez ikakvih zvukova, škripanja, čukanja… Iskuliram ga nekako i nakon što je otišao ja sjednem lijepo u kola i test vožnja, kad ono stvarno se čuje. Podignem ga na dizalicu kad kraj spone skoro pa prso, najverovatnije ga je zanosio u krivinama i eto, mogao je da pogine pa poslije ja da budem kriv i da ga nosim na duši.
Popravim ja tu sponu, bila 1000din, gorivo je bilo manje više na istom nivou i bio je čist. Od tad ja više ne dajem auto nekome iz porodice a kamoli poznanicima, jer se brže bolje sklone kad nešto pokvare i prave se ludi. Ako već dajete auto, pazite kome ga dajete.”
(ispovesti.com)
