Osjećaj bola u grudima pri svakom udahu, peckanje u očima, iznenadno nadražujuće kijanje i kašljanje, ali i gušenje i smrt, posljedice su zagađenja vazduha, putem kojeg u naša pluća, a potom i u krvotok i u sva tkiva i organe, dospijevaju brojne toksične, kancerogene i mutagene čestice, objasnila je za Nova.rs doktorica Vesna Slepčević, specijalista higijene i koordinatorica za kvalitet zdravstvene zaštite Gradskog zavoda za javno zdravlje u Beogradu.
Štetne materije iz vazduha uništavaju naše zdravlje, a mogu dovesti i do smrti.
„Suspendovane čestice PM i azotni oksidi dominiraju u urbanim sredinama, u međuzagađujućim materijama u vazduhu. U vazduh se ispušta sumpor-dioksid i ugljen-monoksid. U merenjima pronalazimo i sadržaj teških metala i policikličnih aromatičnih ugljovodonika u suspendovanim česticama (benzopirene). Merimo i čađ, koncentraciju troposferskog ozona, koga nema zimi, to je letnji smog, ali su to sve glavni zagađujući polutanti koje određujemo u vazduhu“, objašnjava doktorka Slepčević u razgovoru za Novu.rs.
Sve ove materije nam, naglašava ona, podjednako štete.
„Sumpor-dioksidi deluju kao nadražljivci, nadražuju grlo, pluća, oči. A policiklični aromatični ugljovodonici, suspendovane čestice i teški metali su toksični, kanceregeni i mutageni (utiču na naš nasledni materijal, na hromozome, na DNK) nas guše. Nismo izloženi samo jednoj materiji, već različitim koje su kombinovane. Sve one preko pluća dolaze do krvotoka, a kada se apsorbuju u krv, transportuju se do svih tkiva i organa u telu“, navodi doktorica Slepčević.
Ove materije traže tkivo koje je najpogodnije za „napad i uništenje“.
„One ulaze u organizam, pa se putem krvotoka transportuju do organa na koji će uticati i koji će oštetiti. Njihovi efekti se sabiraju, odnosno jedni drugima pojačavaju efekte. Sve te materije, kada se metabolišu, recimo u jetri, dovode do procesa deaktivacije. Nekada se u samom organizmu, u prisustvu otrovnih materija, stvore metaboliti, koji su onda još štetniji, nego sama materija. To se ponekad dešava u procesu metabolisanja određenog polutanta. Oni se zato ne mogu posmatrati sami po sebi, a da se ne uzme u obzir kako deluju jedni na druge“, kaže Slepčević.
Građani ne moraju da znaju detalje zagađujućih čestica, smatra ona.
„Dovoljno je da ih informišemo kakav je kvalitet vazduha, da li je dobar, prihvatljiv, zagađen ili vrlo zagađen. Građani treba da znaju kako da se ponašaju u zavisnosti od kvaliteta vazduha, što ne znači da ih navikavamo da žive u zagađenom vazduhu. Mi iz godine u godinu lečimo posledice, umesto uzroka”, kaže doktorka Slepčević.
Simptomi zagađenja idu od najslabije kijavice do fatalnog ishoda.
„Kada je vazduh zagađen, može doći do najblažih simptoma kao što je peckanje u očima, nadražajni kašalj, kijanje. To su sve odbrambeni sistemi organizma, kojima se oslobađa zagađenja. Može doći i do otežanog disanja, posebno ako se neko bavi rekreativnom aktivnošću napolju ili fizičkim radom. To su blaži simptomi. Međutim, kod osoba sa hroničnim bolestima, naročito hroničnom opstruktivnom bolešću pluća, astmom ili hroničnim kardio-vaskularnim oboljenjima, simptomi osnovne bolesti se vrlo često pogoršaju. Najčešći podatak lekara iz domova zdravlja i lekara specijalista, pumologa, kardiologa, je da, u periodu povećanog zagađenja vazduha, imaju znatno povećan broj stalnih pacijenata, a veliki broj njih hitno hospitalizuju. Kod čoveka koji ima anginu pektoris može da dođe do pogoršanja, koje može da se završi letalnim ishodom, odnosno smrću. Upravo zato naglašavamo da hroničari ne izlaze napolje kad je zagađenje visoko“, kaže Slepčević.
Međutim, zagađenje vazduha u zatvorenom prostoru može biti čak i opasnije od spoljnog.
„U unutrašnjem prostoru ima drugih uzroka zagađenja. Svako renoviranje, krečenje, farbanje, a naročito duvanski dim, šteti zdravlju i dodatno zagađuje vazduh. Takođe kućna ložišta i štetne materije iz odžaka su među najvećim zagađivačima. Kad se kaže da je vazduh zagađen i da građani zatvore prozore, znači da će svakako u svojim domovima smanjiti koncentraciju štetnih materija koje dolaze spolja. Međutim, ako u stanu i jedna osoba puši, ako se stalno renovira ili su neadekvatna ložišta, onda je to mnogo veće i opasnije zagađenje od onog koje vreba napolju“, naglasila je Slepčević.
