U Albaniji serviraš hranu svakom ponaosob, u Srbiji nema ustajanja od stola i posluživanja
Interesantno je i to da se Albanke radije odlučuju za Srbe i Crnogorce, nego za Albance sa Kosova. Razlog za to je što Srbi i Crnogorci imaju prednost je ukorenjeno verovanje da poštuju ženu, porodica im je na prvom mestu i smatraju se pravim domaćinima, dok se za Albance sa Kosova smatra da su siromašni, a neretko i maltretiraju i varaju žene, pa predstavljaju nepoželjne mladoženje.
Najinteresantniji razlog za to da Albanka pođe za Srbina je, verovali ili ne, svadba!
Iako niko od Albanaca neće otvoreno priznati to, srpske svadbe smatraju se za najlepše i naveselije.
Poljoprivrednik Darko Miladinović (46) iz sela Beli Breg kod Aleksinca pre sedam godina oženio se Albankom Majlindom Vatnikaj (32).
Ona se zbog ljubavi prekrstila i postala Maja Miladinović.
– Videla sam da je dobar čovek, iako je stariji od mene 14 godina. Sve je bilo dogovoreno, seli smo u kafić i čekali da tata aminuje i da svi zajedno pođemo za Srbiju, da upoznamo Darkovu porodicu i vidimo u kakvoj kući živi – objašnjava Maja.
Kad su Majini roditelji i brat stigli u Beli Breg, oni su, kako Darko tvrdi, bili zadovoljni onim što su videli. Veliko imanje, kuća na sprat, šest krava, junica, stado ovaca i živina, nekoliko hektara obradivog zemljišta bili su dobra podloga za sigurnu budućnost njihove tada dvadesetpetogodišnje ćerke.
– Vredan sam čovek. Kad su videli moje domaćinstvo, tast je rekao da mogu da dođem po Maju, odmah smo se verili, a već sledeće godine pravili smo svadbu i dobili naslednika Nikolu. Tada su se krstili i ona i naš sin. Maja je sama izrazila želju da se preobrati i primi pravoslavnu veru. Niko je nije primoravao na to, niti je bilo pomena o tome. Čin prekrštavanja je dozvoljen u našoj crkvi i jako nas je obradovao taj postupak – priznaje Darko i dodaje da Majini roditelji nisu bili protiv želje njihove ćerke, pa su i prisustvovali svečanoj ceremoniji.
Miladinovići imaju dvoje dece, Nikolu (6) i Nikolinu (3), a sa oboma je Maja imala rizične trudnoće, zbog kojih je, kako kaže, jedva izvukla živu glavu.
– Rodila sam sina u osmom mesecu, pa je proveo devet dana u inkubatoru. Posle tri godine i Nikolina nas je iznenadila preranim dolaskom na svet, u sedmom mesecu. Imala je samo 750 grama, mislili smo da se neće izvući. Obe smo provele mesec dana u Tiršovoj, a potom je ona prebačena na Institut za majku i dete i tamo bila još četiri meseca na lečenju. Da se rodila u Albaniji, ne bi preživela. Tamo je zdravstveni sistem mnogo lošiji nego ovde. Moja majka je izgubila blizance pre 30 godina jer doktori nisu bili dobri – drhtavim glasom priča Maja prisećajući se tog stresnog perioda.
Od brige za suprugu i ćerku Darku je pozlilo, pa je hitno hospitalizovan na Internom odeljenju UKC Niš.
– Plače mi se kad se setim tih dana. Njih dve u Beogradu u bolnici, ja ovde, Nikoli u međuvremenu oko počne da šeta levo-desno. Ne dao bog nikom. Srećom, svi smo se izborili, Nikolina je imala dve operacije, sad je zdrava i srećna devojčica koja je sustigla svoje vršnjake i po kilaži i po sposobnostima – ističe naš domaćin.
Miladinovići poštuju sve srpske običaje. Iako je došla iz Tirane, Maja je usvojila našu kulturu i tradiciju, pa joj spremanje srpskih specijaliteta ne pada teško.
Volim da kuvam, spremam sva jela koja se ovde uglavnom jedu. Čudno mi je samo što se sva hrana iznese na sto, pa se članovi porodice sami služe. U Albaniji serviraš hranu svakom ponaosob. Nema ustajanja od stola i posluživanja. Volim sve da radim, mesim hleb, idem u štalu, čistim kod krava. Nisam verovala da ću ikad raditi te poslove, ali kad sam došla u ovu kuću i postala srpska snajka, prihvatila sam to sa osmehom – priznaje Maja.
Iako u Srbiji živi već sedam godina, Maji su još uvek neke reči nepoznate.
– Ne znam baš sve da kažem, a kad sam se tek udala, bilo mi je jako teško. Vremenom sam počela da usvajam reči i da se lako sporazumevam s porodicom i komšilukom. Imam jednu drugaricu Albanku koja je udata u selu do našeg i prija mi kad se ispričamo na našem jeziku – tvrdi Maja
IZVOR:ALO.RS
