Od masovnog ubistva osmoro ljudi u selima Dubona i Malo Orašje u okolini Mladenovca prošlo je nedelju dana. U razgovoru sa ekipom N1, meštani kažu da su im najdominantnija osećanja tuga, strah i neverica.
Noćima ne spavaju, sećanja na tragediju pokušavaju da potisnu jer drugačije ne znaju i mole se da se nešto slično nikada ne ponovi. Policija je juče, u okviru istrage, uhapsila i Radišu Blažića, oca osumnjičenog za ubistva, a danas mu je određen i pritvor.
Upotrebom automatske puške i pištolja, a sa, kako je saopštila policija, ciljem da zaplaši stanovništvo, dvadesetogodišnji Uroš Blažić je u noći između 4. i 5. maja ubio osmoro ljudi i ranio još dvanaest. Meštani sela Dubona i Malo Orašje, nedelju dana kasnije, za N1 pričaju o tome kako se osećaju.
„Taj pucanj, to ne mogu da opišem, tako nešto nikada nisam čula u životu, kao da je ušao kod mene u sobu da me ubije. Ja u ovim mojim godinama, Bože gospode, ovako nešto nisam doživela“, priča meštanka Dubone.
Žena koja govori živi prekoputa dvorišta škole u kome se tragedija dogodila. Njen unuk se, kaže, u poslednji čas predomislio i odlučio da se ne vidi sa društvom u dvorištu 4. maja. Pošla je na groblje, da nastradalima, još jednom, zapali sveću.
„Ne osećam se dobro, juče sam išla kod Daliborovih roditelja da ih utešim, da im kažem nešto… Da ga dignemo ne možemo, evo sada idem na groblje. Ne može taj bol niko da preboli, celo selo je zavio u crno“, kaže meštanka Dubone.
Ispred škole je policija. Čuva. U školi je psiholog. Razgovara sa decom. Na glavnoj ulici srećemo i Nocu. Čoveka koji je, pukom srećom, izbegao metak.
„Izbegao sam, kad me nije ubio tu… On je rekao: „Neću da ubijem Mocu, dobar je čovek“ i opalio je dva metka tu u školskom dvorištu“, priča Noca iz Dubone.
Način na koji se bori sa sećanjima na tragediju bi, narodski, mogao da se nazove – guranje pod tepih.
„Bacio sam ja to u stranu“, priča Noca.
N1: Bacili ste u stranu, tako Vam je lakše?
„Pa moram, ako razmišljam o svemu tome, ja ću da „skrenem“, dodao je.
Sa puta ka zasadu jagoda, u smeru naše ekipe, skrenuo je i traktorista Aranđel. Od prošle nedelje, noću, zaključava vrata svoje kuće jer, kaže – u okolini vlada strah.
„Narod se plaši sada da ide i po njivama. Ne zna ko će i odakle da naiđe i šta sve može da nam se desi. Ovo ti je bol i tuga, uništio nas je. U šoku smo svi“, rekao je Aranđel, meštatin sela Malo Orašje.
Šokiran je i količinom oružja koja je pronađena kod oca ubice. Pitali smo ga za mišljenje o ideji da se Srbija razoruža. Skeptičan je.
„Pazi, ti si vojno lice i imaš toliko naoružanja. Odakle tebi toliko naoružanje i odakle ga donosiš? Sada čujemo – dajte oružje, da se sve to pokupi. Njemu su, čujem, dva puta oduzimali oružje i opet ga je imao“, rekao je Aranđel.
Kod spomenika palim Partizanima u blizini Malog Orašja, gde je pre nedelju dana ubijeno petoro mladih ljudi, srećemo još jednog meštanina. Ne želi da mu snimamo lice.
„To su sve bila dobra deca. Dobri momci i devojke. Tu su se okupili da slave uranak. Eto kako su ga proslavili“, kaže.
Za meštane smo imali još jedno, važno pitanje.
N1: Kako spavate?
„Pa spavam teško, stalno sam na nekom oprezu“.
„Ne spavam po celu noć. Noćas sam možda spavao pred jutro sat, dva“.
„Po neki put imam nervozu“.
„Po više puta se budim noću. Imam tremu“, pričaju nam meštani.
I ta „trema“ će, uvereni su, trajati. Barem dok ne budu bili sigurni da će ubica dobiti odgovarajuću kaznu i da se sličan zločin u njihovom kraju nikada više neće ponoviti. Do tada će, u tišini, tugovati za osmoro ugašenih mladih života
Video prilog mozete pogledati na linku
Izvor: N1rs
