Ponosni deda roditelj trojice unuka, Foto: Printscreen/youtube
Heroj ove teške životne priče je jedan hrabar deka iz Tuzle koji je pre pet godina pokrenuo postupak preuzimanja starateljstva nad trojicom svojih unuka.
Naime nakon razvoda sina i snajke deka je rešio da preuzme brigu o unucima, tada je dobio bitku a danas je jedan ponosni deda-roditelj na uspehe, slobodno možemo reći, svojih “sinova.”
Nije mu bilo ni malo lako i kako sam kaže:”Valja tri muškarca izgurati, izveo sam ih na pravi put,” prenosi Blic.rs
Pre pet godina je Alena, Anesa i Amela napustila majka a otac nije imao uslove da o njima brine. Takve okolnosti su dovele do toga da je život ove dece trebalo da se nastavi u Domu za decu bez roditeljskog staranja. Deka to nije želeo da dopusti i od tada je krenula borba Jusufa Mujića (67) i njegove supruge.
“Kada tako nešto čujete, to je jedan veoma težak i jak udarac, jedna naporna borba. Pola godine sam se borio da oni ostanu kod mene. Najmlađi je imao samo dve godine i kako ih dati u dom pored živog dede i babe. Ja sam ih uzeo u ruke i doveo svojoj kući“, rekao je Jusuf Mujić.
Nakon uspešnog završetka programa oko hraniteljstva, Centar za socijalni rad, dodelio im je unuke. I ako briga o deci nije nimalo laka, Jusuf ističe da za njega briga nije teška i da bi opet sve ponovio.
“Želja svakog dede jeste da mu unuci budu uspešni. Tu borbu nisam ni osetio, jer kad nešto želiš i hoćeš onda se to i savlada bez problema, mada bilo je i napornih trenutaka. Valja tri muškarca izgurati”, dodao je Jusug Mujić za Jutjub kanal RTVSLON.
Najmlađi Amel imao je samo dve godine kada su brigu o njemu preuzeli baka i deka. Sada je drugi razred osnovne škole. Bavi se karateom i kako kaže, ima velike snove. “Želim da budem policajac kad porastem jer je to posao gde se boriš protiv kriminalaca, a ja nisam kriminalac” rekao je Amel Mujić.
Karateom se takođe bavi i jedanaestogodišnji Anes. On u budućnosti želi da bude trener karatea.”Nikakav drugi posao neću da imam. Želja mi je samo da budem trener“, rekao je Anes.
Kao najstariji, Alen je od njih trojice najuspešniji karatista. Ima preko 44 medalja sa različitih takmičenja. Prvu medalju osvojio je sa deset godina. Svaku posvetio prvenstvno sebi: “Cilj mi je bio da budem najbolji. Da bih imao bolju sliku sebe i da me ljudi gledaju drugačije“, rekao je Alen.
Objašnjava da je kao najstariji, od početka svestan šta su deda i baba uradili za njega i braću.
Roditelji ovih skromnih i dobrih dečaka, razveli su se, zvanično, prošle godine. Sud je starateljstvo dodelio dedi, uz povremene posete roditeljima. Anes koji je sa pet godina doživeo tešku sudbinu, sada kada je odrastao shvatio je šta se zapravo desilo. Ipak, kontakt sa roditeljima nije čest.
“Imam njihov broj, ponekad se dopisujem sa ocem, nekada me i nazove pa pričamo. Imam i mamin broj ali sa njom se ne čujem, odgovorim samo kada mi pusti poruku, a to je jako retko”, rekao je Anes.
Zbog njihove herojske pomoći njima, unuk kaže da nastoji da im niko od njih trojice ne pravi probleme.
“Prvo da ih ne sekiramo, jer su stari, a pomažem im i oko brige o mlađoj braći jer neko mora” objasnio je Alen.
Za ponosnog dedu, svaka medalja ali i dobra ocena u školi suze su radosnice za njega. “Ja sam veoma ponosan, malo je to teško i opisati. Imam 67 godina i nadam se da sam učionio za njih koliko sam mogao” zaključio je Jusuf Mujić.
