Kada dođe do srčanog zastoja, može se javiti zagušenje krvi u plućima, što rezultira kratkim dahom i kašljem
Iako je povremeno kašljanje sasvim normalna pojava, kašalj koji traje duže vreme može ukazivati na određene zdravstvene probleme, uključujući i srčane bolesti. Važno je prepoznati kašalj koji može biti znak bolesti srca.
Nekoliko znakova može ukazivati na ovaj ozbiljan problem. Ako uz kašalj, koji ne prolazi, primetite simptome poput nelagode u grudima, vrtoglavice, kratkog daha ili mučnine, lekari upozoravaju da bi to moglo biti povezano s bolesnim srcem.
Kašalj koji je simptom bolesti srca obično je vlažan. Kada dođe do srčanog zastoja, može se javiti zagušenje krvi u plućima, što rezultira kratkim dahom i kašljem. Ovaj kašalj ne jenjava s vremenom, a često se može primetiti i ružičasta sluz.
Ukoliko kašljete više od tri nedelje, važno je obratiti se lekaru. Prema informacijama klinike „Mayo“, kašalj se smatra akutnim ako traje manje od tri nedelje, dok je hroničan kada traje duže od osam nedelja. Najčešći uzroci kašlja su prehlada, grip, alergije, astma ili bronhitis, ali postoje i ozbiljnije bolesti, poput srčanih oboljenja, kod kojih je kašalj jedan od prvih simptoma.
Lekari upozoravaju da ne bi trebalo ignorisati dugotrajni kašalj. Ako primetite da kašalj traje duže od tri nedelje ili se intenzivira s vremenom, obavezno posetite lekara.
Srčana insuficijencija
Prof. dr Petar Seferović, kardiolog i predsednik Evropskog udruženja za srčanu insuficijenciju, upozorio je da je srce stalno u opasnosti i naveo da se u današnje vreme rano javljaju srčana obolenja.
Dr Seferović kaže da srčana slabost jeste neka vrsta zadnjeg čina obolevanja srca.
– Prema tome, jednostavno je, moramo da vodimo računa o srcu smanjujući faktore rizika koje mi možemo da smanjimo. Sve one koje možemo da smanjimo – istakao je Seferović i dodao:
Ne treba živeti pod staklenim zvonom, jer život ide i nikog ne čeka, ali moramo voditi računa da se ne preopteretimo, da ne radimo stvari koje ne treba da radimo.
Dr Seferović je naveo i da u obolevanju srca genetika ima velikog značaja.
– Sve ostalo je ono što smo već i rekli, treba voditi računa o šećeru, o krvnom pritisku, treba voditi računa da ne budemo suviše debeli. Vodite računa da ne pušite i vežbajte. Sve jednostavno – kazao je Seferović.
On je pojasnio da u vežbanje spade i šetnja i dodao da je vrlo važno da budemo realni u odnosu na ono što možemo da postignemo.
– Sva vežbanja u toku dana se sabiraju, ako uradite tri skleka pre podne, sedam uveče, a dva posle ručka, vi ste napravili 10 sklekova i to mnogo znači za organizam – naglasio je dr Seferović.
Seferović je rekao i da su simptomi srčanih oboljenja gušenje, malaksalost, preskakanje i lupanje srca.
– Problem je u tome što su mnogi oblici srčane slabosti potpuno bez simptoma. Nama se mladi ljudi predstavljaju sa oštećenim srcem, imali su zapaljenje srčanog mišića, ne znaju da su ga imali i ne znaju da počinju velike tegobe – naveo je Seferović.
