U svetu ima 64 miliona obolelih od srčane slabosti, od čega su 14 miliona Evropljani, a na osnovu epidemioloških studija procenjeno je da u Srbiji oko 70.000 ljudi ima neku formu ove bolesti. Srčana slabost nastaje nakon što druga stanja, poput visokog pritiska, oštete ili oslabe srce. Kada i zašto srce slabi, i koliko su povezani nedostatak gvožđa i srčana slabost, objasnio je na RTS-u profesor dr Petar Seferović, predsednik Evropskog udruženja za srčanu slabost.
“Nastaje zato što srce iz raznih uzroka gubi mogućnost da normalno radi ili zbog krvnih sudova koji ga snabdevaju krvlju ili zbog samog srčanog mišića. Jako je važno da shvatimo da je to veoma opasna bolest, da kada neko oboli, on je večno u stanju bolesti, ali se problem može prevenirati”, naglasio je profesor.
Evropsko udruženje za srčanu insuficijenciju, kao i srpsko udruženje, postavili su novu definiciju za srčane slabosti koja je podeljena u pet faza. Prva i druga faza predstavljaju bolesnike koji nisu u kliničkoj proceduri, već one kod kojih je moguće prevenirati razvoj same bolesti.
“Prevencija srčane slabosti je prevencija kardiovaskularnih oboljenja, prevencija povišenog krvnog pritiska, prevencija šećerne bolesti, povišene masnoće, pušenje, slaba fizička aktivnost i suviše velike telesne težine”, istakao je dr Seferović. Pored pomenutih faktora rizika, otkriven je jedan koji u poslednje vreme sve značajniji, a u pitanju je nedostatak gvožđa u organizmu.
“Vrlo sam zadovoljan što je srpska medicina i srpska farmakološka industrija danas u stanju da ovim bolesnicima pruži šansu da se i na taj način poboljša njihovo stanje”, dodao je profesor Seferović i istakao da anemija i nedostatak gvožđa nisu ista stvar. Nedostatak gvožđa koji dovodi do lošeg mitohondrijalnog rada, samim tim pogoršava srčanu slabost.
“U kliničkim studijama je dokazano da bolesnici koji imaju nedostatak gvožđa u eritrocitima, imaju rizk da pogoršaju svoju srčanu slabost, a da lekari to mogu da reše jednostavnim intravenskim davanjem gvožđa koje omogućava da ovi bolesnici brzo napune svoje depoe gvožđa i poboljšaju opšte stanje”, rekao je doktor.
Simptomi sistoličke kongestivne srčane insuficijencije
Simptomi srčane insuficijencije ponekad mogu početi iznenada, ali obično se razvijaju postepeno. U ranim fazama kongestivne srčane insuficijencije, simptomi se mogu pojaviti samo tokom fizičke aktivnosti. Kako vreme prolazi, simptomi se mogu pojaviti i u mirovanju.
Osoba sa sistoličkom srčanom insuficijencijom može imati sledeće simptome:
Povećan broj otkucaja srca
Palpitacije (osećaj da srce brzo kuca)
Kratkoća daha, naročito noću ili dok leži
Zviždanje pri disanju
Kašalj koji ne prestaje
Povećanje telesne mase
Proširenje stomaka zbog nakupljanja tečnosti
Oticanje nogu
Oticanje skrotuma
Izbočenje glavnih vratnih vena (poznato kao distenzija jugularnih vena)
Gubitak apetita
Zbunjenost
