Ako primetite da se nešto promenilo, kao, ‘Nisam se budila noću da mokrim poslednjih 20 godina, a u poslednje tri nedelje se budim tri puta noću i to me stvarno ometa,’ to je velika razlika u osnovnoj liniji
Dr. Janiv Lariš, urolog i hirurg iz Fifth Avenue Urology u Njujorku, svakodnevno se susreće s brojnim pacijentima. Leći razne probleme, od složenih bubrežnih kamenaca do inkontinencije i urologskih karcinoma. Međutim, bez obzira na razlog zbog kojeg pacijent dolazi na pregled, na svakoj prvoj konsultaciji postavlja isto pitanje: “Da li je vaša bešika dobra prema vama?”
Ovo je nedavno otkrio Raj Pandi i Noa Mišelson, voditelji podcasta HuffPost “Da li to radim pogrešno?”, kada je posetio njihov studio da razgovara o tome kako možda pogrešno mokrimo i kako to možemo poboljšati.
“Pacijenti često reaguju sa ‘Šta to znači?'” kaže Lariš. “To je otvoreno pitanje, zar ne? Ovo je vaša prilika da mi ispričate o vašoj bešici. Pa, da li je dobra ili nije?”
Naime, “dobra” i “loša” mogu se odnositi na mnogo različitih stvari — kao što su učestalost mokrenja, osećaji tokom mokrenja i ono što možemo primetiti kada pogledamo u toalet nakon što završimo. Takođe, može uključivati više organa osim same bešike.
Što se tiče učestalosti mokrenja, “ne postoji čarobni broj,” objašnjava.
“Nema ‘normalnog.’ To ne funkcioniše tako, jer ako ste ostali u Sahari pod žarećim suncem i 120 stepeni, vaši bubrezi će učiniti sve što mogu da zadrže svaku kap vode,” kaže.
“S druge strane, ako ste, recimo, student koji uživa u izlascima i pijete puno piva u subotu uveče… napravićete mnogo više. Tako da mislim da pitanje nije ‘koliko često mokrite?’, već više ‘da li ste dovoljno hidrirani ili prehidrirani?’ i koja je ta tačka kada je sve ‘normalno’?”
Dr. Lariš je siguran u to šta bi tipična zdrava osoba trebala da doživi tokom mokrenja.
“Većina ljudi povezuje mokrenje s naprezanjem, dok se u stvarnosti mokrenje odnosi na opuštanje. … Najvažnije je da budete opušteni,” rekao je. “Znate da sve funkcioniše kako treba ako lako izlazi, ako sve izađe u jednom brzom potezu, a zatim stane. Ne želimo da vidimo oklijevanje pre nego što počne, niti produženo stajanje dok ste samo tu. … Na kraju, ne želimo da se javlja kapanje ili potreba za mokrenjem samo dva sekunda nakon što ste već mokrili. Tako da nije toliko ‘da li to radim pogrešno?’, već ‘da li postoji problem?’ Ako ne mokrite u jednom opuštenom potezu, verovatno postoji problem koji se može rešiti.”
Takođe, može se uočiti problem na osnovu izgleda mokraće ili onoga što vidimo u WC-šolji.
“Prisustvo krvi u mokraći je abnormalno — uvek,” naglašava Lariš. “To treba istražiti … bez obzira na to da li vidite da je vaša mokraća crvene boje. Kada nađemo mladog čoveka s krvlju u mokraći i koncentrisanom mokraćom, to je prilično dobar indikator mogućeg bubrežnog kamenca. Ako ste starija osoba koja ima krv u mokraći i istoriju pušenja, to može biti dobar znak da se dešava nešto ozbiljnije, možda neki oblik raka.”
Druga stvar na koju treba obratiti pažnju je prisustvo sluzi, što Lariš naziva “zabrinjavajućim,” kao i pesak ili sitne čestice na dnu WC-šolje.
“Ako vidite sitne čestice peska u vašoj šolji, to je veliki crveni znak za početak bubrežnog kamenca,” rekao je.
Još jedan neočekivani znak koji može ukazivati na problem? Ako ispuštate gasove svaki put kada mokrite.
“Bešika mora da se kontrakuje sama — to je mišić koji nije povezan s ničim drugim,” primetio je Lariš. “Dakle, ako ispuštate gasove, to znači da koristite trbušne mišiće, zar ne? Povećavate ukupni intra-abdominalni pritisak kako biste pritisnuli bešiku. Zato ljudima kažem, ako primetite da ispuštate gasove kako biste započeli mokrenje ili kako biste ispraznili poslednju trećinu mokraće, to je znak da se dešava nešto što treba da se proveri.”
Na kraju, Larišovi saveti za održavanje zdravlja urologije što “lepšim” svode se na nekoliko jednostavnih uputstava.
“Trebalo bi da razmišljate o ničemu dok mokrite,” rekao je. “Trebalo bi da bude prazno Zen. To je zlatno pravilo. Mislim da treba da budete hidrirani, ali ne previše. Sve mora biti u umerenosti. Nemojte preterivati sa suplementima, ako nisu potrebni. Slušanje svog tela je verovatno najvažniji deo. Ako primetite da se nešto promenilo, kao, ‘Nisam se budila noću da mokrim poslednjih 20 godina, a u poslednje tri nedelje se budim tri puta noću i to me stvarno ometa,’ to je velika razlika u osnovnoj liniji. To je nenormalno, tako da se nešto dešava. Ako imate promene na telu na koje ste pažljivi, onda je traženje stručnog mišljenja i otkrivanje da li postoji problem razuman korak.”
