Iako je verovala da će nakon godina borbe napokon uživati u mirnom i srećnom životu sa svojom decom, život joj je doneo potpuno drugačiji scenario
Tanja, penzionerka iz Zagreba, majka troje dece, provela je ceo svoj radni vek kao knjigovođa. Danas, međutim, njena svakodnevica je daleko od one koju je zamišljala u svojim zrelim godinama.
“Imam dva sina i ćerku. Brak mi nikada nije bio skladan, naprotiv, za mene je to bio pakao. Godinama sam trpela nasilje i zlostavljanje, i konačno, 1998. godine, pokrenula sam razvod,” priča Tanja u ispovesti za “Moje vreme”.
–>
Taj period života bio je izuzetno težak za nju i decu – bili su podstanari, ona je jedva nalazila posao, a finansijske poteškoće su ih pratile na svakom koraku.
Ipak, uprkos svim nedaćama, uspeli su da prebrode najteže trenutke. Deca su se školovala, a nasleđem su uspeli da dobiju krov nad glavom. Kada su došle godine njihovih venčanja, činilo se da napokon mogu uživati u onome što su toliko dugo gradili. Ali tada su se stvari neočekivano promenile.
“Moj stariji sin, koji je uvek bio privržen porodici, nakon što se oženio, potpuno se distancirao. Par godina nakon venčanja, samo mi je poslao poruku: ‘Briši moj broj’. Bez objašnjenja, bez odgovora na moje pitanje: ‘Zašto, sine?’. Bila sam u šoku, ali kako je sreća moje dece meni uvek na prvom mestu, rekla sam sebi – ako će ga to na bilo koji način usrećiti, neka bude tako,” priča Tanja o bolnom trenutku kada je izgubila kontakt sa svojim najstarijim detetom.
No, to nije bio kraj njenih problema. Njeno drugo dete, mlađi sin, takođe je naišao na poteškoće u životu. Nakon razvoda, odlučio je da kupi mali stan i zatražio je finansijsku pomoć od majke.
“Nije želeo da bude podstanar, pa sam mu pomogla koliko sam mogla, ali im nije bilo dovoljno. Sve što sam godinama štedela i odvajala za starost, dala sam njima. Ostalo mi je jedva 100 evra, ali nikada u životu nisam bila srećnija. Verujem u Boga, zahvalila sam mu što sam mogla da pomognem svom detetu, i verovala da će se Bog pobrinuti za mene na neki način koji samo On zna,” seća se Tanja.
Međutim, ubrzo nakon što se uselio u svoj novi stan, mlađi sin ju je pozvao da ga poseti. Poseta se završila neprijatno, jer je nakon jedne njene primedbe, sin potpuno prekinuo kontakt s njom, zabranivši joj dolazak u njegov dom.
Naposletku, došlo je do problema i sa ćerkom. Ona je bila emotivno iscrpljena činjenicom da njena braća više ne razgovaraju sa majkom, i, iako joj je to teško padalo, odlučila je da se solidariše s njima i prekine kontakt sa Tanjom.
Danas, Tanja živi sama, sa skromnom penzijom i teškom svakodnevicom. I pored svega, ponosno kaže: “Nikada im ne bih tražila ni dinar. Radije ću umreti od gladi u hladnoj kući, nego tražiti nešto od njih. Svaki dan se molim da im bude lakši i lepši život i da ih dragi Bog čuva.”
Tanjina priča je primer boli jedne majke majke koja je, i pored svih životnih borbi i odricanja, ostala sama, stara i suočena s tišinom koja je nekada bila ispunjena smehom njene dece.
Stil/Moje vreme
