Psiholozi su odgovorili na često pitanje “šta raditi u starosti kad deca neće da brinu o nama?”.
Ljudi u starosti uglavnom ostaju sami, te im to i najteže pada. Deca odlaze svojim putem, a neretko se dešava da stare roditelje neće ni da pogledaju. Ispovesti ljudi koji su se našli u sličnoj situaciji naletele su na savete psihologa.
“Imam 67 godina i živim sama. Tražila sam od dece da se uselim kod njih, ali su oni odbili. Ne znam kako da živim dalje … “izjava ove žene na društvenim mrežama je vapaj stare osobe željne društva.
Posle ove ispovesti počele su da pristižu i slične:
“Imam 68 godina, živim sama. Muž je odavno umro. Nastavila sam da radim, jer je to jedino što me spašava od dosade. Poslednjih godina živim kao robot, ništa me ne raduje!”
****
“Nemam hobije, i ne tražim ih, prestara sam za to. Ponudila sam svom sinu da se dosele u moj stan koji je veći od njihovog, ali snaja je bila protiv. Očigledno ne želi da živi pod istim krovom sa svekrvom!”
***
Evo šta psiholozi savetuju ovakvim osobama:
“Nedostatak hobija i, što je još gore, nedostatak želje da se pronađu hobiji mogu biti znak depresije. Stoga ne bi bilo suvišno da se starije osobe konsultuju sa neurologom, psihologom ili psihoterapeutom “, sigurna je konsultantska psihologinja Arina Lipkina.
Specijalista je siguran da u savremenom svetu 67-godišnja osoba ne bi trebalo da se oseća starim. A u ovoj situaciji nije problem što deca ne žele da odvedu majku ili oca kod sebe. Umesto toga, odrasli potomci jednostavno cene lični prostor u kome su stvorili udobnost koja im je potrebna.
“Ova žena bi trebalo da se oslobodi fantazije da joj je najbolje da živi sa decom. Na kraju krajeva, ona ima drugi način – da sama ispuni svoj život. Dovoljno je malo bolje pogledati okolo i videti šta je zanimljivo što okružuje. Možete posetiti događaje koji se održavaju u blizini, videti mesta do kojih niste mogli da stignete. Potrebno nam je novo društveno iskustvo “, siguran je psiholog.
Mnogo je gore kada se čovek zatvori u krug jednostavnih interesovanja kao što su “gledaj TV, idi u Dom zdravlja, idi u prodavnicu…” Uzak krug obaveza čini da svaki dan izgleda kao prethodni, a u ovom slučaju , stalni osećaj usamljenosti dobija idealno tlo za razvoj.
Danas su mogućnosti osobe u bilo kom uzrastu postale mnogo šire i glupo je to ne koristiti. Neko se pod stare dane opet oženi, a neko nađe sasvim nov hobi…
Istovremeno, velika odgovornost leži na mlađoj generaciji. Na kraju krajeva, u moći je dece i unuka da urade sve što je potrebno kako njihova voljena osoba ne izgubi interesovanje za život čak ni u starosti.
