Hronična bubrežna slabost ili insufijencija je sindrom koji se razvija kao posledica različitih oboljenja bubrega. Nastupa sporo, postepeno, ali bez simptoma, a kad se oni pojave, bolest je već je u poodmakloj fazi.
U završnoj ili terminalnoj fazi jedini način lečenja bubrežne slabosti je dijaliza ili transplantacija, kaže nefrolog prof. dr Rajko Hrvačević i podseća na važnost ovog organa i načine da sačuvamo njegovo zdravlje.
– Slabljenje bubrega uzrokuju brojna oboljenja, različite upalne, metaboličke ili nasledne bolesti uključujući i autoimune bolesti kao što su lupus ili sistemski vaskulitisi, kao i bolesti mokračnih kanala, bešike i prostate. Ipak, danas je najčešče posledica povišenog krvnog pritisaka i dijabetesa, posebno u razvijenim zemljama – navodi prof. dr Hrvačević.
Klinička slika
Bez jasnih simptoma propadanje bubrega može da traje nekoliko meseci, godina, pa čak i decenija, te se uglavnom otkriva tek u poodmaklom stadijumu.
– Klinička slika zavisi od uzročnog oboljenja i faze bolesti. U početku paijenti mogu praktično da budu bez ikakvih tegoba, a da nešto nije u redu otkiva se uglavnom putem laboratorijskih pretraga (patološki nalaz u mokraći, povišen serumski kreatinin i drugo). Nekada je prvi znak povišen krvni pritisak, pa je neophodno da se kod svih pacijenata s hipertenzijom urade laboratorijski pregledi i da se u zavisnosti od nalaza upute nefrologu – savetuje naš sagovornik.
merenje pritiska shutterstock_2333257477.jpg
Nekada je prvi znak povišen krvni pritisak Foto: Shutterstock
Drugi simptomi uključuju učestalo mokrenje, mokrenje tokom noći, suvoću usta i pojačanu žeđ, kao i promene u količini i izgledu mokraće (bleda, penušava mokraća ili prisustvo krvi), slabinske bolove i otoke tela.
– U odmaklom stadijumu praktično nema organskog sistema u našem telu koji ne može da bude pogođen. Najčeće se javlja zamor, gušenje, gubitak apetita, mučnina, povraćanje, svrab kože i pojava kožnih krvarenja, sivo žučkasta boja kože, otoci tela, poremećaji stanja svesti, iritabilnost, usporen misaoni tok, bolovi u kostima, grčevi u mišićima, gubitak libida i potencije, poremečaji menstrualnog ciklusa i drugo. Ukoliko se ne pristupi lečenju nekom od metoda za zamenu bubrežne funkcije (hemodijaliza, peritoneumska dijaliza ili transplantacija) bolest se završava fatalno – opominje doktor.
Kako se otkriva?
Jedini način da se bolest otkrije u začetku jeste da se uradi pregledi krvi, mokraće i ultrazvučni pregled bubrega.
– Vrednosti uree i kreatinina su pokazatelji rada bubrega koji mogu da otkriju oboljenje, dok kolor dopler ehoangiografijom procenjujemo cirkulaciju krvi u bubregu, što je od posebne važnosti kod ispitivanja uzroka povišenog krvnog pritiska, ali i za prognozu hroničnog oštećenja ovog organa – naglašava prof. dr Hrvačević.
kreatinin-shutterstock-1133452610.jpg
Vrednosti uree i kreatinina su pokazatelji rada bubrega Foto: Shutterstock
Rano prepoznavanje insufijencije je od velikog značaja, jer se odgovarajućom terapijom i dijetom može značajno usporiti, a ponekad i zaustaviti njeno napredovanje.
– Svim pacijentima koji imaju rizik za nastanak bolesti, a to su oni koji koji imaju šečernu bolest, povišen krvni pritisak, pacijenti sa porodičnim opterečenjem za bubrežne bolesti i oni u odmakloj životnoj dobi, savetujem godišnji pregledi – merenje krvnog pritiska, određivanje kreatinina u krvi i pregled urina, kao i ultrazvučni pregled bubrega i mokraćnog trakta – sugeriše naš sagovornik.
Šta sami možete da preduzmete?
Hronična bubrežna slabost je uvek posledica drugih bolesti, a određene životne navike mogu da dovedu do tog primarnog oboljenja, dodaje prof. dr Hrvačević.
mediteranska-ishrana.jpg
Bubrezima najviše smeta crveno meso, a ishranu bazirajte na voću i povrću Foto: Shutterstock
– Osobe s dijabetesom moraju da kontrolišu bolest, da imaju dobru glikoregulaciju, hipertoničari da regulišu pritisak. Za sve hronične bolesnike s bubrežnom insuficijencijom važe opšte preporuke koje se odnose na ishranu. Bubrezima najviše smetaju belančevine životinjskog porekla, pre svega crveno meso, jer se pokazalo da dovodi do takozvane hiperfiltracije u glomerulima, malim filterima kojih ima po milion u svakom bubregu. Pacijenti bi trebalo da biraju belo meso, a da ishrana da bude bazirana na voću i povrću. Trebalo bi smanjiti unos soli i hrane s konzervansima – poručuje prof. dr Rajko Hrvačević.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i propisima Zakona o javnom informisanju i medijima.
