Kada se jednog dana pronađe lek za rak, biće to možda najvažnije otkriće otkako postoji civilizacija. Ova opaka bolest odnosi milione života, ne birajući godine, status, rasu ili religiju. Operacija, zračenje, hemoterapija i imunoterapija su četiri glavna načina pomoću kojih lečimo kancer, a možemo li da ga sprečimo?
Oto Varburg, nemački biohemičar i fiziolog, dvadesetih godina prošlog veka izučavao je nastanak tumora i formiranje tumorskih ćelija. Da li je otkrio i način na koji nastaje rak ili samo faktore rizika? Ustanovio je da kancerogene ćelije proizvode energiju fermentacijom glukoze i da bi 35% redukovana ćelijska respiracija normalnih embrionalnih ćelija rezultovala time da bi normalne ćelije prešle sa oksidativnog metabolizma na fermentaciju.
Antifiziološkim načinom ishrane i fizičkom neaktivnošću telo stvara kiselu sredinu slabo snabdevenu kiseonikom. Varburg je u eksperimentima mehanički smanjio respiraciju ćelija za 35%, dok mikrobi smanje ćelijsku respiraciju za 35% hemijskim putem. Fermentacija krvnog šećera u limfnom sistemu, kanalima ili krvnim sudovima prvi je korak kancerogenog procesa, jer ona zagađuje neposrednu okolinu. Kada su ćelije lišene kiseonika, prelaze na anaerobni metabolizam. Zbog toga imuni sistem ne prepoznaje kancerogene ćelije u ranom stadijumu kao napadače, navodi Wikipedia.
Dobitnik Nobelove nagrade za fiziologiju i medicinu 1931. godine za istraživanja o citohromima u ćelijskoj respiraciji danas se smatra jednim od vodećih citologa 20. veka.
Kako neki izvori navode, doktor Oto Varburg je, između ostalog, rekao: “Manjak kiseonika i kiselost su dve strane iste medalje: ako neko ima jedno, ima i drugo”. Međutim, mnogi naučnici opovrgavaju da je to izgovorio.
Ćelijska kiselost istiskuje kiseonik, a manjak kiseonika u ćelijama stvara kiselu sredinu. Ako imate previsoku kiselost, automatski će vam nedostajati kiseonika u organizmu; ako vam nedostaje kiseonika imaćete zakiseljen organizam. Tumorska tkiva su kisela, dok su zdrava alkalna.
“Oduzmete li zdravoj ćeliji 35% njenog kiseonika, možete je pretvoriti u ćeliju raka za samo dva dana. Sve normalne ćelije imaju apsolutnu potrebu za kiseonikom, ali tumorske ćelije mogu živeti bez njega. To je pravilo bez izuzetka”.
Šta organizam čini kiselim?
Kiselost i alkalnost organizma zavise od ishrane
Kiselost i alkalnost organizma zavise od ishraneFoto:shutterstock
Da li rak zaista najstaje usled kiselosti? Kiselost i alkalnost organizma zavise od načina ishrane. Po završetku procesa varenja, hrana, u zavisnosti od svog nutritivnog profila, stvara uslove kiselosti ili alkalnosti u telu. Hranu koja stvara kiselost treba izbegavati, a među prvima na crnoj listi je rafinisani šećer i svi njegovi derivati, navode mnogi stručnjaci za ovu oblast.
Tu su i kofein, alkohol, hleb, rafinisano brašno i svi njegovi derivati (testenina, kolači, keks…), rafinisana so, meso (sve vrste), proizvodi životinjskog porekla (mleko, sirevi, pavlaka…), industrijski prerađena i konzervisana hrana koja sadrži konzervanse, veštačke boje, arome, stabilizatore, potom margarin, gazirana pića, slatkiši, da ne pominjemo štetnost brze hrane i navike koja mnogima s razlogom smeta, a to je pušenje, odnosno duvan, koji takođe stvara kiselost.
Alkalne namirnice čuvaju zdravlje
S druge, dobre strane, nalazi se hrana koja alkalizuje: sirovo povrće (čak i ako je kiselo po ukusu, u telu se menja i postaje alkalno), voće, bademi, integralne žitarice (sve ostale žitarice se moraju jesti kuvane), med, voda. Ne treba zaboraviti ni vežbanje. Vežbe pomažu da se održi alkalnost organizma jer daju kiseonik celom telu. Fizička neaktivnost možda nije uzrok raka, ali može da bude faktor rizika.
