Matija Paunovski bila je najpoznatija fitoterapeutkinja i travarka na Balkanu. Rođena 1934. godine u Gorancima kod Mostara, u rudarskoj porodici Marić, kao prvo od devetoro dece, ime je dobila po svojoj baki, očevoj majci, koja se 1850-tih bavila lekovitim biljem.
Kao devojčica, Matija je sa bakom odlazila u čarobna hercegovačka brda opojnih mirisa. Interesovala se za divlje cveće i biljke. Upoznala ih je na stotine. Ne samo kako izgledaju, već i zbog čega su na ovom svetu, kakva su im svojstva, kako mogu da posluže čoveku… U prvo vreme, naravno, nije ni slutila da će joj to postati životno opredeljenje, način na koji će pomagati drugima. Kada su joj stariji govorili: “Uči, ne znaš za šta ti mogu zatrebati”, nije se mnogo obazirala. Sve do jednog dana.
Čudesna priča Matije Paunovski počinje 1971, kada je zbog karcinoma materice i metastaza koje su se proširile na kosti i ostala tkiva “otpisana” od strane lekara. Otpuštena je iz bolnice bez imalo nade. Uprkos najcrnjim prognozama, predaja nije bila opcija – upustila se u borbu koja joj je preokrenula život iz korena. Deca, muž, majka i baka krenuli su u brda po bilje.
Zelena magija hercegovačkih livada
“Lečili su me najbolji stručnjaci u Mostaru, Zagrebu. Operisana sam, ali poboljšanja nije bilo. Setila sam se opomene da mi znanje o travama može zatrebati”, ispričala je jednom prilikom Matija.
“Svojim ukućanima sam rekla da ne treba očajavati. Slala sam decu u brda po travke. Podučavala ih šta da rade, kako da ih beru. Svaki dan, još dok je rosa bila na livadama. Nisam imala vremena da ih spravljam, samo sam cedila sok. Nisam tada ni znala kako šta i koliko treba uzimati. Bilo je sve nasumice, po nekom unutrašnjem nagonu. Kad mi je bilo neukusno, razmišljala sam kako da to poboljšam. Počela sam da mešam sok od pojedinih trava sa medom, pravim hercegovačkim. Smišljala sam kako sebi da pomognem i uspela. Ali ni tada, kao ni sada, ne poričem nauku, medicine”, govorila je Paunovski.
Posle osam meseci borbe otišla je kod lekara koji je gledao sa nevericom. Analize su pokazale da je tumor nestao i da je Matija potpuno zdrava žena.
“Najpre sam osetila da mi se vraća snaga, da mi se vraća raspoloženje. Počela sam da se gojim, pa su me upozoravali da ću izgubiti liniju. Pomislila sam, kakva linija, kakvi bakrači! Ulog je bio mnogo veći, zdravlje, i više – život. Ako ljudi nisu mogli da mi pomognu, pomogla mi je priroda. Konačno, ona i daje život. Zašto ne bi i zdravlje?”
Matija Paunovski na opojnim hercegovačkim livadama
Svaka bolest ima svoju travku
Matija Paunovski ubrzo donosi odluku da ne pomaže samo najbližima, već svim ljudima za čiji zdravstveni problem ima potencijalno rešenje.
“Kada sam pomogla sebi, zavetovala sam se da ću pomagati i drugima, koliko mogu, da ću učiti kako bih što bolje to mogla. U tome sam na baku po majci. Ona je veoma dobro poznavala biljke. Govorila mi je: “Trave se beru između dve Gospojine. Vezuju se u snopiće i čuvaju u hladu”. Ona je te biljke povremeno kuvala u zemljanom kotliću, davala porodici da pije, zdravlja radi, a i sama je pila. Ako bi čula da se neko razboleo u selu, nudila mu je svoje trave. Sećam se njenih reči: Kadulja je dobra za belu (pluća), a divlja metvica za crnu džigericu (jetra)”, prisetila se jednom prilikom Matija.
Prijatelji su je opisivali kao nesvakidašnju ženu avanturističkog duha prepunu ljubavi i harmoničnog odnosa s prirodom. Prikupljala je informacije iz celog sveta, usavršavala se uz južnoameričke Indijanace, bila je uvaženi član Američke asocijacije za prirodnu medicinu, učesnica svetskih kongresa, nosilac brojnih priznanja, odličja i pohvala.
“Počela sam postupno da stvaram vlastiti sisetem lečenja”, napisala je u jednoj od svojih knjiga.
“Stvarala sam sopstvene recepte polazeći od sokova iz svežeg bilja kao najvažnijeg sastojka. Od tog početnog stava ni kasnije nisam odustala. Za svaku bolest našla sam odgovarajuću vrstu soka. Jer svaka bolest ima svoju travku”.
Poslednje televizijsko gostovanje Matije Paunovski
I posle Matije Matija
“Da nisam pasla travu, danas me ne bi bilo ovde”, ispričala je Paunovski u jednom od svojih poslednjih televizijskih intervjua.
Posle Matijine smrti, 10. juna 2013. godine, posao je preuzeo njen sin Milenko Paunovski, čiju je bezuslovnu podršku imala tokom celog života. Kao uglednom i porodičnom čoveku, bilo mu je važno da nastavi tradiciju. U svet lekovitog bilja uveo je i svoju decu, trudeći se da im prenese bogato znanje i iskustvo.
“Zadatak mene i mog sina je da pomognemo ljudima, da oteramo iz njihovog tela to zlo koje ga ubija, a drevna medicina ima rešenje za sve. Odustajem jedino ako mi se u glavi javi misao da moje trave ne mogu da pomognu. Ima i takvih slučajeva. Srećom, malo ih je. Većini, ipak, moje trave pomažu”, govorila je Matija.
Milenko Paunovski nadmašio je svoju majku u pripremanju biljnih preparata. “Moj sin zna sve isto kao i ja, a i mnogo više nego ja”.
Nakon Milenkove smrti, 2018. godine, apoteka je nastavila sa radom na ponos porodice Paunovski, njegovih ćerki Matije i Atine, unuka najpoznatije travarke na prostorima starog kontinenta.
