U septembru 2022., Mejson Morgan je uživao u životu tipičnog 27-godišnjaka koji je živeo u Londonu. Kada nije bio na svom poslu u marketingu, išao je na skijanje, gradske odmore ili na festivale sa svojim prijateljima. Igrao je fudbal i skvoš, a bio je i strastveni biciklista i trkač.
Mejson, koji sada ima 30, pripremao se za preseljenje u Australiju, kada mu se život promenio iz korena. Dobio je dijagnozu agresivnog, retkog oblika raka mozga, za koji lekari kažu da je neizlečiv. Nakon prvobitnog šoka, danas je odlučan da ne dozvoli da ga dijagnoza ‘pojede’.
Mejson je rešio da vreme koje mu je preostalo posveti širenju pozitivnosti – koliko god to dugo bilo.
„Želim da ljudi znaju da svaki dan postaje lakši kada odlučite da razmišljate pozitivno i stvarima pristupate sa osmehom”, započeo je svoju ispovest za Metro, pa dodao:
„Ako vam neko kaže da nešto ne možete da uradite, dokažite mu da nije u pravu. Uradite sve što možete u vremenu koje imate, i nećete požaliti ni jednog trenutka.”
Pre dijagnoze, Mejson je mislio da je u formi i potpuno zdrav, išao je u teretanu tri ili četiri puta nedeljno, ali u septembru 2022. primetio je nešto čudno.
„Sređivao sam svoju sobu, podigao sam pogled i video svoju majku kako stoji pored mene. Upitao sam je „Šta radiš ovde?“, a njen odgovor me je zaprepastio. Rekla je: „Upravo smo razgovarali, zar se ne sećaš?“, ispričao je Mejson.
„Nisam se sećao i znao sam da to nije normalno, pa sam nazvao hitnu pomoć i objasnio im o čemu se radi. Rekli su mi da što pre odem u bolnicu.”
Kako kaže tada se nije preterano uplašio ili zabrinuo, samo je želeo da se uveri da je sve u redu i da nastavi sa svojim svakodnevnim životom. Ali Mejson je ubrzo prošao niz testova i skeniranja mozga. Zatim, tri dana kasnije, Mejson je dobio šokantnu vest. Imao je tumor na mozgu i bila mu je potrebna hitna operacija.
„Bilo je veoma zastrašujuće“, kaže on. „Tražili su od mene da potpišem nekakve formulare za saglasnost, a da mi zapravo niko nije detaljno objasnio šta se dešava. Nisam imao pojma kako će ožiljak izgledati ili gde će biti. Sve se dogodilo tako brzo”, rekao je.
Lekaru su mu rekli da ima anaplastični tumor na desnoj strani njegovog malog mozga – dela mozga koji kontroliše ravnotežu i držanje. Između ostalih simptoma, pacijenti prijavljuju glavobolje i osećaj zbunjenosti, a mnogi od njih na momente gube pamćenje, kao što je bilo u Mejsonovom slučaju.
Mejson je rešio da se ne preda u borbi
Njegova operacija trajala je sedam sati, a za to vreme lekari su pokušavali da uklone tumor. Uspeli su da odstrane jedan deo, ali kako je objasnili nisu mogli da ikolne sve, jer bi mu time naneli mnogo više štete nego koristi.
„Posle operacije sam se borio da vidim, kucam, govorim, jedem, gutam. Trebala mi je pomoć čak i u obavljanju osnovnih stvari. Takođe sam stalno povraćao zbog jake terapije – to je bio dvostruki udarac. Morao sam ponovo da naučim da hodam i pričam. Osećao sam se beznadežno”, iskren je bio Mejson.
„Rečeno mi je da je, uz hemoterapiju, moja prognoza tri do pet godina. Ali, u zavisnosti od starosti i kondicije, može biti deset godina”, dodao je.
Rešio je da ne očajava, već da stvari uzme u svoje ruke i potpuno povrati kontrolu nad svojim životom.
„U bolnici mi je trebao neko da mi pomogne da se istuširam, i mrzeo sam to. Osećalo se veoma ponižavajuće. Dakle, moj prvi cilj je bio da to mogu da uradim sam. Iako sam mislio da mi je trebalo 45 minuta, uspeo sam. Onda sam bio odlučan da ponovo hodam. Išao sam na fizioterapiju dva puta dnevno, svakog dana, ali sam ubrzo stao na noge. Samo sam želeo da se ponovo osećam kao ja”, objasnio je.
Zatim, u januaru 2023, Mejson je započeo hemoterapiju. Nakon što je njegov ciklus hemoterapije završio, Mejson je odlučio da se vrati trčanju.
„Trčanje mi omogućava da razbistrim glavu i fokusiram se samo na sebe i put ispred sebe. Omogućava mi da zaboravim na svoju dijagnozu i na trenutak mi se težina sveta skine sa mojih ramena”, iskren je mladić.
Mejson je odlučio da sebi postavi niz izazova u trčanju, kako bi prikupio sredstva za bolnicu Mekmilan u kojoj je operisan. Već je prešao nekoliko trka oko glavnog grada, a sledeće godine planira da trči više maratona, uključujući London, Čikago i Njujork, kao i da se popne na planinu Kilimandžaro.
Mejson je takođe odlučan da podrži druge mlade ljude koji prolaze kroz rak.
“Često razgovaram sa drugim pacijentima. Želim da budem tu da ih podržim i pokažem im da postoji život nakon dijagnoze. Na kraju tunela je svetlo, ne morate biti sami u ovome, lakše ćemo sve prebroditi zajedno”, zaključio je Mejson.
