DESET godina staro stablo japanske jabuke kaki u dvorištu Vide (74) i Stanislava (84) Dabića iz Ćuprije dalo je više od 200 kilograma ovog ukusnog i lekovitog voća.
Ove godine rod je bio 50 kilograma veći nego lane. Tri do pet jabuka teže kilogram, a bilo je i plodova teških 400 grama. Što je drvo starije, plodovi su sve krupniji i više rađa. Neobična voćka, koje nema nigde u okolini, veoma je dekorativna, pa nema prolaznika koji ne zastane i ne pogleda krupne narandžasto-crvene plodove. Dabići su veći deo plodova obrali i spakovali u gajbice, a preostale jabuke obraće pre prvog mraza, jer ga ova voćka ne podnosi. Zbog toga pomno prate vremensku prognozu.
– Nikada je nismo orezivali, a pošto su grane krhke, nežne i tanke, podupiremo ih letvama da bi držale plod. Ne primenjujemo nikakvu hemiju, jer jabuku ne napadaju štetočine. Ranije smo je prihranjivali kompostom, a poslednjih nekoliko godina stajskim đubrivom. Preko leta jednom u 20 dana dobro je zalijemo. Eksperimentišemo, jer nemamo sa kim da se posavetujemo – kaže Vida i dodaje da jabuke, koje čuvaju u gajbicama, jedu do aprila naredne godine.
Jabuka cveta u maju, cvetovi liče na školjkicu, zelene su boje, a kada počnu da opadaju, Stanislav, koji je inače zadužen za čišćenjene dvorišta, pokupi opale cvetove. Lišće je gusto, zeleno, kožasto i masno. Plodovi kreću u julu da se odvajaju, onda rastu, a kako u oktobru listovi otpadnu i drvo potpuno ogoli, plodovi liče na okačene novogodišnje lampione.
Dabićeve dve ćerke i troje unučadi obožavaju japanske jabuke, jer imaju neverovatan ukus. Vole ih kada su potpuno zrele i jedu ih kašičicom. Kada nisu potpuno zrele, već su bledo narandžaste boje, ukus im je opor i steže usta.
– Prvo drvo, kesten, čiji su plodovi jestivi, zasadili smo 1978. godine. Sadnicu smo doneli iz Sijarinske banje. Svake godine smo ponešto sadili, pa sada imamo ribizlu, ogrozd, godži, lešnik, kesten, limun, kumkvat, cveće, vatreni grm, sibirski limun, grožđe, stalnorađajuću malinu, kivi, začinsko bilje, ruzmarin i šest grmova aronije, koji su ove godine dali 30 kilograma. Konzumiramo ih svakog jutra tako što u čaj dodamo 30 bobica aronije iz zamrzivača i med. Zasadili smo i razno cveće, koje nam krasi dvorište, dok u plasteniku uzgajamo paradajz, papriku, krastavac i praziluk. Za održavanje voćaka, biljaka i cveća, šišanje trave i sakupljanje lišća potrebno nam je nekoliko sati dnevno. Ali, nama to pričinjava veliko zadvoljstvo i predstavlja neki vid radne terapije. Poslove smo podelili, pa sve stignemo da uradimo – ponosno će Stanislav.
Ne samo što dvorište vrednih Dabića izgleda kao da ga uređuje i održava vrtlar, već je i u njihovoj kući, uređenoj sa stilom, svaka stvar na svom mestu. Stolove i krevete krase predmeti koje je vezla Vida, koja i dan-danas plete, hekla i veze. A možda je za tu skladnost najzaslužnije uzajamno poštovanje i njihova ljubav, kojom oplemenjuju sve što dotaknu.
Borac protiv starenja i kancera, jača imunitet
Kaki ili japanska jabuka je poreklom je iz Kine. Po izgledu podseća na paradajz, a po ukusu na mešavinu kajsije i breskve. Deluje protivupalno i dezinfikuje, jača krvne sudove i snižava krvni pritisak. Naročito se preporučuje osobama koje imaju problema s venama. Plodovi su bogati vitaminom C i vitaminom A i sadrže kalijum, kalcijum i gvožđe, zbog čega blagotvorno deluju i na probavu. Plod kakija, ili sok lekovito deluje kod bolesti želuca, creva, kod lečenja hemoroida, bolesti jetre i žuči, deluje umirujuće na organizam, relaksira ga i jača celokupni imuni sistem. Kaki voće je fenomenalan izvor snažnih antioksidanasa poput katehina, a prisutna je i betulinska kiselina. Njihova kombinacija omogućava organizmu dozu lekovitih materija koje organizam mogu da zaštite od pojave tumora. Pomaže i pri odbrani od infekcija i upala, a zanimljivo je da ovo voće predstavlja sjajan lek za zaustavljanje krvarenja i protiv pucanja kapilara.
