Zvali su ga doktor koji “pacijente vraća iz mrtvih”. Bio je kardiolog koji je operisao gotovo 60.000 bolesnih ljudi, a umro je samo dva meseca pre 100. rođendana u julu 2008. godine. Kao vrhunski stručnjak u svojoj branši, ali i neko ko je umalo zakoračio u 11. deceniju, dr Majkl Elis Debejki iz Sjedinjenih Američkih Država dao je ključne savete kako da održamo srce zdravim i potencijalno oduvamo trocifreni broj svećica sa torte.
Majkl Debejki, kardiolog koji je operisao oko 60.000 ljudi tokom svoje karijere, umro je samo dva meseca pre svog 100. rođendana. Ovaj izuzetni lekar, poznat po velikim dostignućima, sve do 97. godine primao je pacijente i obavljao operacije. Uprkos tome što je bio aktivan i posvećen zdravlju svojih pacijenata, ono što je bio ključ njegovog vlastitog dugovečnog života leži u njegovim svakodnevnim navikama. Debejki je tvrdio da zdravlje ne zavisi samo od savremene medicine, već i od svakodnevnih navika koje održavaju srce zdravim. Njegova preporuka za dugovečnost? Hodanje. Prema njegovim rečima, svakodnevna šetnja od najmanje 30 minuta, koja uključuje naizmenično sporo i brzo hodanje, predstavlja najefikasniji način da se srce ojača. Ipak, to nije bio jedini savet koji je praktikovao.
Rutina koja se ne menja
Svaki dan, Debejki je počinjao u četiri ujutru. Nije bilo mesta za duže spavanje. Nakon što bi uradio vežbe koje su uključivale čučnjeve i savijanje, izlazio je iz kuće i išao peške na posao. Doručak je bio jednostavan, ali zdrav – sveži sir, kaša od celog zrna i crni čaj. Za ručak je voleo supu od pasulja ili pečenu ribu, uz obilje sirovog povrća.
Majkl Debejki
Iako nije striktno pratio dijetu, izbegavao je puter i masno meso. U njegovoj filozofiji, ove namirnice nisu bile dobrodošle, a odustajanje od njih, kako je tvrdio, moglo je da produži život za pet do sedam godina. Takođe, savetovao je da se hrana ne prži, već da se peče, kuva na pari ili jednostavno jede sirova.
Stres kao najveći neprijatelj srca
Pored fizičke aktivnosti, Debejki je verovao da je pravi neprijatelj zdravlju srca – stres. Prema njegovim rečima, mnogi ljudi pokušavaju da se oslobode stresa pomoću alkohola, ne shvatajući da taj pristup može samo pogoršati stanje. Umesto toga, on je preporučivao alternativne načine oslobađanja stresa – bilo da je to odlazak u pozorište, boravak na selu ili plivanje u reci. Debejki je, čak i u svom poznim godinama, bio svestan da smeh i pozitivne emocije mogu biti najjači lek.
Stres kao najveći neprijatelj srca
Zdravlje kao način života, ne kao lek
Debejki je bio poznat po tome što je verovao da starost nije nužno bolest. On je smatrao da dok je zdrav, čovek ostaje mlad, bez obzira na broj godina. U 98. godini, suočen sa sopstvenim zdravljem, doktor je podneo testament, pripremajući se za kraj, ali je iznenadni zdravstveni kolaps, koji je zahtevao operaciju, promenio tok njegovih poslednjih dana. Dok je ležao na operacionom stolu, imao je svojevrsnu “budnost izvan tela”, što je kasnije opisao sa puno humora, govoreći da se iznenadio kvalitetom bolnica na “onoj strani”.
Nakon operacije, usledio je period oporavka, ali Debejki je iostao nepokretan i bio je suočen sa dosadom. Ipak, uprkos tome što je verovao u postojanje duše i zagrobnog života, nije se bojao smrti. Verovao je da je život i smrt samo prirodni ciklus, o kojem su mu često pričali pacijenti koje je vratio u život.
Lekcija za dugi život
Savet Majkla Debejkija je jasan: održavajte zdravlje srca kroz svakodnevne aktivnosti, izbegavajte štetne navike i mentalno se opuštajte. Životna rutina koja uključuje fizičku aktivnost, ispravnu ishranu i emocionalnu ravnotežu može biti ključ za postizanje dugog i kvalitetnog života, što je ovaj doktor i sam uspešno primenio, piše “Stil”.
Inače, Debejki je izumeo mnoge instrumente i naprave koje su unapredile kardiovaskularnu hirurgiju i pomogle pacijentima. Dok je još bio na studijama 1932. godine izumeo je pumpu, koja je postala glavni deo mašine koja se koristi tokom operacija na otvorenom srcu, preuzimajuhi funkcije pluća i srca.
To je bio samo početak mnogih inovacija. Hirurški zahvati koje je Debejki razvio nekada su bila čuda medicine, a danas su uobičajeni u većini bolnica. On je prvi radio na razvijanju veštačkog srca i srčanih pumpi kako bi pomogao pacijentima koji čekaju na transplantacije.
Pomogao je i u izradi više od 70 hirurških instrumenata.
Dr Majk Dbejki izumeo mnoge medicinske instrumente
Dr Majk Dbejki izumeo mnoge medicinske instrumenteFoto:DIMA SOKOLOV / AFP / Profimedia
Operisao i u Beogradu
Dr Debejki je,inače, 1967. godine posetio i Beograd gde je na Drugoj hirurškoj klinici izveo dve rizične i zahtevne opeacije.
Dr De Bejki je tog vrelog julskog dana, uz prisustvo širokog auditorijuma, pacijentu starom 33 godine koji je imao oboleli zalistak, ugradio veštački.
Operacija je, kao što se i očekivalo, protekla u najboljem redu, a na stolu je bio Božidar Ilić iz grada Svetozareva, kako se tada zvala današnja Jagodina, koji je odmah nakon zahvata razgovarao sa lekarima.
Drugi pacijent, koji je pod De Bejkijev skalpel došao kasno popodne, bio je upravnik pozorišta iz Petrovca na Mlavi, Trifun Jovanović, star 38 godina.
