“Nakon što je moj muž preminuo, trebala sam da sortiram njegove stvarii. Dok sam čistila njegov automobil, pronašla sam daljinski za garažna vrata sakriven u pretincu za rukavice.
Bilo mi je čudno jer nismo imali garažu kojoj bi trebao daljinski. Odbacila sam to misleći da je možda greškom tu ili nešto što je zaboravio vratiti.
Ali radoznalost me nije napuštala.
Jednog dana, spontano sam odlučila provozati se kroz naš kvart, pritiskajući dugme na daljinskom. Na moje iznenađenje, daljinski je otvorio garažu na uglu ulice.
Srce mi je ubrzano kucalo dok su se vrata polako podizala. Unutra sam zatekla stari automobil prekriven prašinom i nekoliko kutija složenih u kutu.
Otvorila sam jednu od kutija, očekujući da pronađem stare alate ili zaboravljene sitnice, ali ono što sam zatekla bilo je daleko šokantnije—pisma, desetine njih, sva adresirana na mog muža, od žene za koju nikada nisam čula.
Pisma su pokrivala godine, ispunjena intimnim detaljima života za koji nisam znala da postoji. Dok sam sjedila i čitala ta pisma, shvatila sam da je moj muž imao tajni život, jedan koji je sve ove godine skrivao od mene.”
Izvor:balasevizam.novi.ba
