Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik operisan je i oseća se dobro nakon komplikovane, ali uspešne intervencije na jednjaku i želucu, saopšteno je iz njegovog Kabineta.
Kako je rečeno, Milorad Dodik se duže vreme borio sa akutnim problemom pomeranja delova želuca kroz otvor jednjaka na dijafragmi u grudni koš, pa je usled jakih bolova hitno hospitalizovan u Beogradu, gde su lekari insistirali na hiruškom zahvatu. O kakvim simptomima je zapravo reč i na koje bolesti mogu da ukazuju?
“Prema informacijama koje smo dobili od konzilijuma lekara, predsednik je relativno dobro, oseća slabost i malaksalost. Operativni zahvat bio je komplikovan, te se i dalje nalazi na Odeljenju intenzivne nege”, rečeno je iz kabineta Milorada Dodika za Srnu.
Generalno, bol u jednjaku je u najvećem broju slučajeva posledica određenih gastrointestinalnih oboljenja u koje spada i čir na želucu. Bolna reakcija javlja se i usled zapaljenja jednjak, a nekada može da bude toliko intezivna da se meša sa infarktom.
Bol iza grudne kosti, odnosno retrosternalni, pseudoanginozni bol jeste stežuća senzacija lokalizovana u sredini grudne kosti i nije izazvana ishemijskom bolešću srca ili drugim bolestima srca. Ipak, pre nego što se ustanovi da je u pitanju bol u jednjaku, moraju se isključiti etiološki faktori povezani sa drugim zdravstvenim smetnjama odnosno srčanim oboljenjima.
Bol često može da bude uzrokovana patološkim stanjima na jednjaku: GERB; ahalazija i motorni poremećaji jednjaka. Pojašnjenja radi, gastroezofagealna refluksna bolest (GERB) se definiše se kao stanje koje nastaje kada refluks želudačnog sadržaja izaziva zabrinjavajuće simptome i/ili komplikacije.
GERB je danas jedno od najčešćih oboljenja na svetu i najčešće oboljenje gornjeg digestivnog trakta.
Ahalazija je hronični, primarni motorni premećaj jednjaka nepoznate etiologije (uzrok) koji se karakteriše odsustvom peristaltike tela jednjaka i nemogućnošću dela jednjaka (donjeg ezofagealnog sfinktera) da se adekvatno opusti nakon gutanja.
Motorni poremećaji jednjaka nastaju usled nepravilne aktivnosti ovog organa. Simptomi su veoma različiti, a mogu se javiti u vidu zastajanja hrane (disfagija), bolova u grudima i iza grudne kosti, i vraćanje sadržaja.
Bol u jednjaku veoma podseća na bol kod angine pektoris i infarkta miokarda. Primera radi, u Americi skoro 30 odsto pacijenata koji se hospitalizuju zbog sumnje na srčani udar, zapravo imaju problem sa jednjakom.
Simptomi se nekada zanemuju, a svakako to ne treba činiti. Sa druge strane, intezitet i lokacija bola jeste za mnoge ljude veoma zabrinjavajući signal, po zbog straha da su doživeli ili da će doživeti srčani udar, odlaze lekaru.
Ovakva vrsta bola može da se javi usled gutanja, uzimanja hrane, ali i iznenada u snu. Stanje može da se pogorša unošenjem izrazito hladne i tople hrane i tečnosti pa se širi rema kičmenom stubu.
Kako razlikovati bol
Kako se razlikuje bol izazvana oboljenjem jednjaka i ona koja prati infarkt? Prva je često izazvana unosom hrane, ponekad prestaje posle uzimanja antacida, javlja se noću, prate je epizode prolongirane remisije i često je udružena sa drugim ezofagealnim simptomima (ezofagealni spazmi predstavljaju bolne mišićne kontrakcije koje zahvataju ezofagus, šuplji tubus između grla i želuca).
Konačna dijagnoza uspostavlja se gastroskopijom (vizuelna inspekcija unutrašnjosti organa korišćenjem endoskopa) i manometrijom jednjaka (dijagnostička procedura kojom se procenjuje funkcija jednjaka i njegova dva sfinktera, odnosno mišića.
Bol u jednjaku nekada može biti i simptom raka i najčešće se javlja kada je kancer uzeo maha.
