Kad sam imala 10 godina, mama mi je svako jutro plela kosu — ali samo onim danima kada je tata bio kod kuće. Znala sam da je pitam zašto preskače ostale dane. Ona bi se samo nasmešila i rekla: „Bolje je ovako.“
Osamnaest godina kasnije, moja mama je preminula. Tata je tada došao i otkrio mi da se godinama borio sa teškim oblikom OCD-a (opsesivno-kompulzivnog poremećaja). Insistirao je da se sve radi na tačno određen način — čak i kako treba da izgledaju njegova žena i deca.
Često je putovao zbog posla, i tada sam se setila koliko je mama delovala opuštenije i slobodnije kad god on nije bio kod kuće. Rekao mi je da je počeo da se leči još dok sam bila mala i da mu je terapija pomogla da stekne određenu kontrolu nad svojim opsesijama.
Još uvek ne mogu da poverujem. Tada sam shvatila da me je mama sve vreme štitila od stvarnosti koju nikada nije želela da prenese na mene.
izvor: brightside.me
