Hronični bolesnici, pa samim tim i oni koji pate od visokog krvnog pritiska teško podnose niske temperature. Kad nastupe ledeni dani, zbog hladnoće se znatno pogoršavaju tegobe kod hroničnih bolesnika. To se naročito odnosi na starije pacijente koji pate od koronarnih bolesti ili angine pektoris.
– Po zakonu fizike koji kaže da se tela na toploti šire, a na hladnoći skupljaju sledi da je normalno da hipertoničarima hladno, zimsko vreme nikako ne prija. Zbog hladnoće se krvni sudovi sužavaju što otežava protok krvi te dolazi do skoka vrednosti krvnog pritiska. Povećanju pritiska u velikoj meri doprinosi i nepravilna ishrana, odnosno slani i masni obroci, kakvi dominiraju na našim trpezama u ovom periodu godine – kaže dr Miodrag P. Dikić, specijalista interne medicine, interventni kardiolog u KCS.
Terapiju menja samo doktor
Svima koji pate od visokog pritiska naš sagovornik preporučuje da se maksimalno suzdržavaju od konzumiranja takve hrane i da zaborave na sve namirnice u kojima je glavni konzervans so jer takva hrana dovodi do povećanja vrednosti pritiska.
– Ako se pacijent čuva, i lekovi bolje pomažu. Uobičajena doza lekova obično nije dovoljna kada nastupe velike temperaturne promene, kada organizam treba da se prilagodi novim vremenskim prilikama. Za one koji nisu imali problem s visokim pritiskom, važno je da ga prepoznaju. Zato ne smeju da zanemare zujanje u ušima, nestabilnost pri hodu, potiljačnu, čeonu ili temenu glavobolju kao i nepravilan ili ubrzan rad srca. Pacijenti koji već imaju terapiju nikako ne treba na svoju ruku da je menjaju već moraju da se obrate svom izabranom lekaru. Isključivo po preporuci svog lekara mogu da menjaju propisanu terapiju – kaže dr Dikić.
Usporite korak
Zimi češće dolazi do šloga i infarkta upravo zbog viših vrednosti arterijskog krvnog pritiska, objašnjava dr Dikić uz preporuku da pacijenti koji pate od hipertenzije moraju da se čuvaju jakog mraza.
– Poželjno je da izbegavaju izlazak napolje u jutarnjim i večernjim satima, kada su temperature najniže. Naravno, to ne znači da treba da se zatvore u kuću već da pametno organizuju vreme izlaska iz kuće. Šetnja će prijati i ovim pacijentima, ali pod uslovom da nije preterano hladno i da ne hodaju prebrzo. Najbolje je da šetaju oko podneva, kada je najtoplije, i to bez žurbe – savetuje naš sagovornik.
Zahvaljujući dr Nadi Macuri i vrapci na grani znaju šta je slojevito oblačenje. I naš sagovornik se slaže da su kapa, rukavice i dobra obuća obavezni jer telo najlakše gubi temperaturu upravo preko glave, šaka i stopala.
Ne junačite se
– Treba stalno ponavljati da intenzivnije fizičke aktivnosti, nošenje velikog tereta, trčanje, pa i ubrzani hod, mogu da budu opasne za pacijente koji imaju visok krvni pritisak, pa bi to trebalo izbegavati.
Osim toga, dodaje naš sagovornik, hipertoničari zimi treba da jedu češće, manje i lagane obroke. Idealno je da ishranu obogate voćem i povrćem, ali ne smeju da zaborave ni tečnost. Najbolje je da piju negaziranu vodu i lake biljne čajeve bez šećera.
Ponekad je, kaže dr Dikić, skok pritiska praćen vrtoglavicom i mučninom, a ako nastupe komplikacije, može da dođe do slabosti, utrnulosti ili oduzetosti dela tela, otežanog govora i drugih simptoma koji ukazuju na to da se radi o šlogu kao jednoj od najčešćih komplikacija.
