Istraživanje je pokazalo da i zagađenost vazduha doprinosi upalnim procesima u organizmu i dovodi do smanjenja proizvodnje insulina. Veći rizik za dijabetes prisutan je pri koncentracijama zagađenosti vazduha po odredbama Svjetske zdravstvene organizacije (WHO).
Prljav vazduh doprinosi pojavi 3,2 miliona novih slučajeva dijabetesa godišnje, kažu rezultati ovog istraživanja. To je 14 posto od svih novih slučajeva šećerne bolesti koji se pojave godišnje. Procijenjuje se da od dijabetesa boluje 420 miliona ljudi.
Vrlo važno je da obratite pažnju na ove simptome:
1. MASNOĆE OBLAŽU ORGANE
Fruktoza, sastojak šećera tera jetru da efikasnije skladišti masti i to na čudnim mjestima. Vremenom dolazi do stvaranja masnih naslaga oko jetre, što izaziva oboljenje jetre, koje je bilo rijetko prije osamdesetih godina prošlog vijeka.
2. PRIPREMA NASTANAK DIJABETESA
Svakih dodatnih 150 kalorija dobijenih uslijed unosa šećera dnevno povećava šanse da se dobije dijabetes za 1,1 posto. Često mokrite.
3. HAOS OD HOLESTEROLA
Kad se izuzmu osobe sa visokim holesterolom i/ili dijabetesom i gojazne osobe, kod osoba koje unose mnogo šećera beleži se najveći porast lošeg holesterola i opasnih triglicerida, i ujedno smanjenje nivoa dobrog holesterola (HDL). Prekomerni šećer dovodi to toga da jetra proizvodi više lošeg holesterola dok u isto vreme sprječava organizam da ga izbaci.
4. LOŠE UTIČE NA SRCE
Srčanja oboljenja i dijabetes su usko povezani. Srčani i moždani udar su najveći uzročnici (65 odsto) smrti kod osoba sa dijabetesom tipa 2.
5. KRVNI PRITISAK
Dolazi do prekomjernog lučenja insulina, koji loše utiče na sistem za cirkulaciju i na arterije. Hronični visoki nivo insulina izaziva brži rast mišićnih ćelija oko krvnih sudova, a to uzrokuje stvrdnjavanje zidova arterija, što je korak do visokog krvnog pritiska.
6. IZAZIVA DIJABETES TIPA 3
Neuropatolog sa Univerziteta Braun, Suzan de la Monte, smislila je termin „dijabetes tipa 3“ nakon što je njen tim saradnika prvi otkrio vezu između rezistentnosti na insulin, ishranu bogatu mastima i Alchajmerove bolesti. Po mišljenju ovih naučnika, Alchajmer je bolest metabolizma, u kojoj je oštećena sposobnost mozga da koristi glukozu i proizvede energiju.
7. POSTAJETE PROŽDRLJIVI
Redovno unošenje velikih količina šećera ometa slanje poruka mozgu da smo siti. Leptin, hormon koji šalje signale da smo siti, ne vrši svoju funkciju, dok fruktoza koju smo kroz šećer unijeli stalno izaziva glad.
8. POSTAJETE ZAVISNIK OD ŠEĆERA
Šećer izaziva lučenje hemikalija koje utiču na centar za zadovoljstvo u mozgu, to jest na lučenje opioida i dopamina. Kao i kod osoba koje uzimaju drogu, u ovom slučaju razvija se tolerancija na šećer, što znači da je potrebno sve više šećera da bi se postigao osećaj zadovoljstva. Prilikom proučavanja uticaja šećera na pacovima primijećeno je da životinje počinju da cvokoću zubima, imaju tremor, drhtanje i postaju anksiozne kada im se oduzme šećer.
9. UMOR
Previše šećera u organizmu dovodi do stalnog osjećaja umora. Dolazi do stalnih promena nivoa šećera u krvi, zbog čega organizam traži da jedete nešto slatko, i tako se vrtite u začaranom krugu.
10. DEPRESIJA
Postoji veza između depresije i uzimanja slatkiša. Osobe koje jedu puno slatkiša vremenom postaju sklonije depresiji
11. POSTARUJE LICE
Šećer u krvi vezuje se za proteine i tako se formiraju štetni molekuli nazvani AGE, koji napadaju okolne proteine, uključujui i proteinska vlakna u kolagenu i elastinu, sastojcima koji čine da koža izgleda čvrsta i elastična. Kao rezultat, dolazi do stvaranja bora i opuštanja kože.
Izvor: zena/novi.ba
