Ljubiteljka sirove hrane objašnjava kako treba da izgleda jedan dnevni meni svakog tinedžera.
Može se reći da su današnja deca žrtve loše ishrane sa mnogo masti, gaziranih pića, slanih grickalica i slatkiša, a sve to dovodi do slabljenja imunog sistema i dobijanja ponekad i ozbiljnih bolesti.
Razni su načini kojima deca mogu da ojačaju svoj imunitet, a dramaturg, fado muzičarka, književnica i ljubiteljka sirove hrane, Maja Volk, nudi jedan od njih.
Kako je uspela da se izbori sa rakom grla, odlučila je da recepte za zdrav i dug život podeli sa javnošću, objavljivanjem svojih knjiga – “Sirovi život ili kako početi početak”, “Živa hrana – za živu decu i živahne roditelje”, “100 pitanja i 100 odgovora” i mnoge druge.
Da su “kotlići u paklu, a da u raju nema kuvanja” smatra notornom istinom, što potkrepljuje činjenicom iz knjige Postanja (Biblija) u kojoj piše da nas hrane semenke i plodovi sa drveta i biljaka. Maja danas živi u raju i šporet ne koristi.
Kako izričito navodi, roditelji su krivi za nezdrave navike svoje dece, jer oni treba da im objasne kada i u kojoj meri treba da unose gazirane sokove i brzu hranu. Knjigom “Živa hrana – za živu decu i živahne roditelje” htela je da podigne svest o ishrani na bazi sirove hrane, u želji da njihovu lošu prehrambenu naviku promeni.
Kako treba da izgleda obrok namenjen deci?
– Za doručak treba da jedu voće ili ono u obliku smutija, pa tako neka u blenderu smućkaju pomorandžu, bananu, jabuku, šargarepu i vodu i neka to popiju. Za užinu treba jesti banane, koje su sjajne za mozak i koncentraciju ili mogu jesti semenke suncokreta, bademe ili orase. Ručak neka bude obilan saladni obrok u bojama, sa limunom, maslinovim uljem, kukuruzom i graškom. Slično je i za večeru.
S obrizom da nutricionisti savetuju da dečja ishrana treba da bude bogata mnogim raznovrsnim vitaminima jer se tada njihovo telo izgrađuje, koliko je sirova hrana dobra i poželjna za tinejdžerski organizam?
– Upravo zato i treba da jedu sirovu biljnu hranu, jer tu ima svega što im je potrebno! Oni treba da uzimaju još i mleko od kokosa, badema, oraha, jogurt od suncokreta, kokosovu vodu i mnogo zelenog lisnatog povrća. Od toga je slon veliki i gorila jaka. Setimo se da su najjače i najrazvijenije životinje na planeti biljojedi.
Napravite nam paralelu – šta se dešava u tinejdžerskom organizmu kada pojede obrok brze hrane, a šta kada pojede sirove namirnice?
– Pre svega, sriova hrana se lako vari. Niko u prirodi termički ne obrađuje svoju hranu i nije bolestan. Drugo, ta hrana je bazna i ne dozvoljava širenje gljivica i bakterija. Štedi se energija organizma koja se usmerava na regeneraciju. Ova hrana ne budi agresiju kao što to čine meso i šećeri. Kada pojedete meso, krompir i hleb, to se vari osam sati, a kada pojedete pljeskavicu od oraha ona se vari tri i po sata. Šećer, so i brašno izazivaju zavisnost i želju za konzumacijom koja se odražava u gojaznosti i nervozi.
Da li smatrate da brza hrana ima iole neke prednosti ili savetujete da se potpuno isključi iz dečje trpeze?
– Sirova biljna hrana je najbrža za koju znam. Pojesti bananu ili čekati u pekari na pogačicu… Poređenje je smešno. Sigurna sam da nema nikakvih prednosti industrijske brze hrane. To je zlo. U svetu su zabranjene pekare u blizini škola, kod nas u školama.
Da li se i sa sirovom hranom možemo ugojiti?
– Ako se pretera sa orašastim plodovim i ako se ne krećete dovoljno, možete se malo ugojiti, al ne preterano.
Za sve one gojazne tinejdžere koji ne znaju kako da skinu višak kilograma, Maja Volk daje savete za najzdraviju i najproduktivniju dijetu.
– Prvo mora da se očisti od otrova, stoga neka nekoliko dana u telo unose samo ceđene sokove, po dve tri litre dnevno i neće biti gladni. Zatim, pojačana fizička aktivnost – hodanje, trčanje, vežbanje – kao i mnogo zelenog lisnatog povrća, voće, semenke, alge, sve to treba da ima na dnevnom meniju.
(Izvor: srbijadanas.com / Preuzeto sa: kutaknet.com)
