Starati se o “tuđem” detetu veoma je plemenito i hrabro, ali i izazovno
Svedoci smo čestih razvoda – gotovo svaki drugi brak se raspadne, te tako sve češće imamo i bračne parove sa decom iz prethodnih brakova.
Starati se o “tuđem” detetu veoma je plemenito i hrabro, ali i izazovno. Prenosimo iskustvo jednog muškarca koji se oženio ženom sa detetom iz prvog braka.
“Obrati pažnju šta radi. Radi domaći s njim. Vodi ga negde. To sam slušao svakog dana. Svakog dana, pokušavala je da meni nametne sve svoje obaveze oko deteta. Možda ćete me osuđivati, ali nakon godinu dana, rekao sam: Ovo dete ima biološkog oca.
Dečak ima 9 godina i nesvesno učestvuje u majčinim igrama. U početku je dolazio kod mene sa najglupljim pitanjima o svemu i svačemu, čak i kad mu je majka tu. Slao sam ga kod majke ili kod oca, ili upućivao na internet i knjige.
Osim pokušaja da na mene natovari sve odgovrnosti, bio sam optužen od žene kako ne dajem dovoljno novca. Trećinu plate dajem ženi i njenom detetu, trećinom platim račune, a preostalu trećinu, iskreno, potrošim na sebe.
Zar je to dete i kuća samo moja odgovornost? Biološki otac treba da učestvuje i u izdržavanju svog deteta, iako više ne živi s njim.
Jednostavno, smatram da muškarac ne treba da vuče čitavu porodicu na leđima, već svako treba da zna svoje obaveze i da ih ispunjava. Kad oženite ženu s detetom iz prvog braka, morate da postavite pravila i granice.
U suprotnom, bićete budala na čijoj grbači uživa čak i bivši muž.
Nakon puno svađa i pretnji raskidom, moja žena je to prihvatila. A ja sam voljen, volim i ne radim za druge više nego što bi trebalo i što mogu.”
Da li se slažete sa stavom ovog muškarca? Podelite sa nama u komentarima!
(Stil.kurir.rs)
