Na snimku muškarac, uz pivo i cigare, recituje čuvenu “Protestnu pesmu” našeg čuvenog pesnika Mike Antića.
Pesma govori o odnosu roditelja i dece, i raskolu između generacija.
Poslušajte kako je ovaj muškarac recituje:
Verujemo da bi Antić bio ponosan kada bi video kako je njegova pesnička reč pronašla put do “običnog čoveka”, o kojem je i pisao.
I bio bi dirunt što je taj “običan čovek” prepoznao kako poezija može da izrazi baš ono što njega u svakodnevnom životu tišti i muči.
A ovako glase Antićevi stihovi koje je ovaj čovek, očigledno sa puno strasti, dara i pronalaženja, izrecitovao:
Svašta umem.
Stvarno umem.
Samo – sebe ne razumem.
Ja čuvao, ljudi, ovce
tamo negde na kraj sveta,
mojoj deci kajmak smeta,
luk im smeta…
Sve im smeta.
Ja do škole pešačio
i po kiši i po snegu,
moje kćeri k’o knjeginje,
k’o da se u svili legu:
jednom šmrknu,
dvaput kinu
i beže u limuzinu.
Svašta umem.
Stvarno umem.
Samo – sebe ne razumem.
Ja krčio s ocem šumu.
Plik do plika dlan mi ospe.
Mome sinu-gospodinu
teško i da đubre prospe.
Kad mu mati nešto reži
mislim: žensko pa nek’ reži.
A on: odmah kupi stvari
i od kuće u svet beži.
Još mi žvrlja neka pisma
oproštajna,
puna bola.
Ispadnemo pred njim krivi
mi i škola.
Traži novac, kuka, moli
– nema čime stan da plati,
a ja šašav
pa ga pustim
da se mirno kući vrati.
I sve divno, divno umem
samo – sebe ne razumem.
