Preminula majka Slavice Rokvić
Godinu dana nankon što su ostali bez Marinka, koji je bio stub porodice Rokvić, Slavica, Marko i Nikola izgubili su još jednu voljenu osobu.
“Ona je radost! Ona je ljubav! Ona je bila do krajnjih granica požrtvovana, večito tu kada treba! Žena neviđenog duha, spremna na svaki vid šale i komike, a opet ozbiljna u vaspitavanju svoje dece i nas unučića. Baka naša je uvek bila tu za nas četvoro, beskrajno se radovala životu i nama. Veliki borac i onda kada je neprijatelj bio toliko snažan, nije padala duhom. Putuj bakice, znam da ideš ka svetlosti i ljubavi. Volimo te,” potresne su reči kojima se Nikola Rokvić oprostio od bake Milke, objavljujući istovremeno fotografije iz porodičnog albuma, kao podsetnik na neke lepe i srećne dane koje su zajedno proveli.
View this post on Instagram
Slavica Rokvić je, pre samo mesec dana, voljenoj majci javno čestitala 79. rođendan.
“Ona je rodila mene. Moja majka. Životni borac, žena koja ni u ovim godinama ne posustaje. Oštroumna, bistrog pogleda okrenuće tugu na radost, suze na smeh. Pružajući preko potrebnu toplinu svakome ko potraži dušu da zagreje. Uvek nesebična u davanju, nikada ništa ne tražeći za sebe. I tako je život kroz razna iskušenja nosio, a ona se s mudrošću u ortakluk dala, znala za razliku od drugih ko vodu treba da nosi, a ko travu da kosi. Pa se nameće pitanje da li je nju život nosio ili je ona život nosila sama.”
Slavica je tom prilikom mami poslala snažnu poruku: “Rođena moja, ti si moj heroj kome se iz dana u dan sve više divim, koliko snage i ljubavi u tebi ima. Ti si sinonim za gorštakinju borca i u ovim godinama. Srećan ti rođendan majčice moja mila. Volim te.”
Slavica se jutros od majke oprostila na Instagramu.
“Kad zaneme reči, misli, osećanja. Pokušavam da pronađem reč kojom bih opisala bol za tobom. Ne nalazim je, majko. Tražim oslonac da se pridržim da ne padnem zbog bola u grudima. Po prvi put za ovih pedeset osam godina toplota tvojih reči i najnežnijih dlanova na svetu jenjavaju u daljini. Gledam te odlaziš. Zovem te, a ti se ne osvrćeš. Ispravljena, uzdignute glave koračaš ka svom cilju. Drhtim kao prut na hladnom vetru i u trenu osetih da vetar postaje topliji. Ne, ne pričinjava mi se, znam da si to ti. Toplina tvoje duše i ljubavi rođenice moja, jača je i od smrti. Ona je večna, ostaje neprimetna da miluje i zagreje slomljena srca tvoje Suzane i Slavice. Neka ti je večna slava i hvala jedina naša majčice.”
