Manji broj dece razvije tumore koji narastu dovoljno da izazovu ozbiljnije zdravstvene probleme, koje je potrebno rešiti hirurškom intervencijom
Neurofibrom je benigna, spororastuća lezija, odnosno tumor koji zahvata neke nervne ćelije. Uglavnom ne izaziva veće zdravstvene probleme, ali u zavisnosti od tipa i lokacije, moguće su i komplikacije.
Kako se neurofibrom prepoznaje
Ovaj tumor je simptom retke nasledne bolesti koja se naziva neurofibromatoza. Kod osoba sa neurofibromatozom, takve izrasline mogu da se pojave na različitim delovima kože. Većina neurofibroma ne izaziva ozbiljnije medicinske probleme. Međutim, u ređim slučajevima oni mogu da izvrše pritisak na nerve i da se stanje iskomplikuje. U tom slučaju neophodna je hirurška intervencija.
Šta izaziva nastanak neurofibroma i da li je nasledan
Neurofibromi su simptom neurofibromatoze tipa 1 (NF1) koji nastaje kada gen NF1 gen mutira ili se promeni. NF1 gen nosi uputstva za stvaranje proteina koji se zove neurofibromin. Radi se o proteinu supresor tumora koji sprečava ćelije da rastu ili se dele prebrzo ili nekontrolisano. Kada gen NF1 mutira, on prestaje da blokira rast ćelija, otvarajući put umnože i postanu tumori.
Ljudi mogu da naslede NF1 ako jedan roditelj nosi genetsku mutaciju. Taj roditelj je možda nasledio mutaciju od jednog od svojih roditelja, a oko 50 odsto ljudi sa NF1 nema porodičnu istoriju bolesti.
Da li neurofibrom može da se pretvori u rak
U pitanju je benigna, spororastuća neoplazma koja se ponekad uklanja i samo iz estetskih razloga. Istraživanja kažu da relativno retko alteriše maligno (najviše do 10 odsto). Može biti različite veličine, od nekoliko milimetara do nekoliko centimetara. Takođe retko, ovaj tumor je bolan na dodir ili pri nekoj traumi, što zavisi od same lokalizacije (jezik, nepce, lakat). U situacijama kada zahvati trigmenalni nerv, izaziva parestezije ili bol.
Kod koga se najčešće javlja neurofibrom
Ljudi se rađaju sa neurofibromima, ali mogu da prođu godine pre nego što ovi tumori postanu primetni. Najčešće postaju uočljiviji tokom adolescencije. Otprilike 1 od 3.000 dece ima neurofibromatozu tipa 1 (NF1), koja se obično dijagnostikuje do 10. godine. Otprilike 25 odsto te dece razvije tumore koji narastu dovoljno da izazovu neke ozbiljnije zdravstvene probleme, koje je potrebno rešiti hirurškom intervencijom.
Simptomi neurofibroma u odnosu na tip
Postoji više tipova ove vrste tumora, a simptomi se razlikuju u odnosu na vrstu, lokalizaciju i veličinu:
lokalizovani ili kožni neurofibromi: manje kvržice koje mogu da se pojave pojaviti po celom telu i pogađaju ljude od 20 do 40 godina; mogu da svrbe i bole na pritisak
difuzni neurofibromi: još jedan tip kožnog neurofibroma, koji se obično pojavljuje na glavi ili vratu; zadebljala koža na tom mestu koja može da trne kada se dodirne
pleksiformni neurofibromi: rastu na grupama nerava i često pogađaju decu koja imaju neurofibromatozu tipa 1; s vremenom mogu da narastu do velikih kvržica na koži ili ispod nje; kože; ovaj oblik može da se iskomplikuje do paralize, slabosti ili ukočenost usled pritiska na kičmenu moždinu ili periferne nerve.
Postavljanje dijagnoze
Lekari za postavljanje dijagnoze obično koriste fizički pregled ali i sledeće testove:
kompjuterizovana tomografija (CT)
magnetna rezonanca (MRI)
PET skener (koristi se za potvrdu da li je tumor benigni ili maligni).
Da li neurofibromi mogu da se spreče
Eksperimentalna terapija za melanom u IV fazi dovela u remisiju 50 odsto pacijenata
Kako neurofibromi mogu da budu simptomi naslednog poremećaja i promene gena, ne možemo sprečiti razvoj ovih tumora. Za najveći broj ljudi sa neurofibromima, oni neće imati uticaja na njihovo opšte zdravlje. Međutim, ljudi koji imaju veći broj ovakvih tumora mogu da imaju probleme, od estetskih do značajnijih komplikacija. Nakon hirurškog otklanjanja, neurofibromi se retko vraćaju.
Izvor: https://eklinika.telegraf.rs/
