Višestruko nagrađivani novinski reporter, Momčilo Petrović, tokom 4 decenije novinarskog iskustva proputovao je celu Srbiju i region istražujući magijske rituale i prisustvovao je mnogim tajnim i jezovitim ritualima.
U knjizi “Srce crnog goluba” opisao je obrede koji vračare, crkvena lica, ali i bezbednosne službe vrše daleko od očiju javnosti. Između ostalog, knjiga nosi takav naziv jer je Petrović morao da pojede srce crnog goluba kako bi učestvovao u tom ritualu i dobio članak od vračare.
Pisac i novinar dnevnog lista Kurir Momčilo Petrović gostovao je u emisiji Crna hronika gde je pokušao do detalja da opiše šta je sve tokom svog istraživačkog rada mogao da vidi i sazna.
Najpre je otkrio zašto se upustio u ovo istraživanje.
– Moja ideja je bila da iz prve ruke steknem uvid u bacanje čini. Inače treba napomenuti da postoje bela i crna magija. Bela magija je, poverovanju ljudi, ona koja isceljuje i otklanja zlo od ljudi. Dok crna magija nanosi zlo ljudima. Bele vračare tvrde da leče i sarađuju uz pomoć Boga, dok crne vračare prizivaju uz pomoć sile đavola. Mada ja ne verujem u delotvornost magije. Moj zadatak je bio samo vidim kako to izgleda i da to opišem, ne objašnjavajući i ne osuđujući – rekao je Petrović.
Tvrdi da je jako teško pronaći vračaru, ali da ih generalno u istočnoj Srbiji najviše ima.
– Naći crnu vračaru je poput pronalaska ubice. Jako je teško doći do njih jer one rade nešto što je nedozvoljeno i što se kažnjava po zakonu. Inače, u istočnoj Srbije, gde ih ima najviše, izražena je posebna kategorija ubistva zbog vezivanja, zbog oduzimanja muškosti muškarcu. Dakle, ostavljena žena, ljubomorna ljubavnica i slično, koja želi muškarca samo za sebe plati vačari koja muškarca veže potpuno ili za druge žena, odnosno oduzme mu polnu moć u odnosu sa drugim ženama. Muškarac kada se to desi ubija ženu za koju smatra da je bacila čini. Tako da u istočnoj Srbiji ubistva sa takvim motivom ima mnogo više nego inače – tvrdi Petrović.
Petrović je potom otkrio po kom principu rade vračare.
– Rade po principu preporuke. Dakle, vi znate čoveka, koji zna čoveka, koji će vas preporučiti ili je koristio njihove usluge. Crne vračare uzimaju novac – smatra Petrović.
Ispričao je i slučaj koji nije pomenuo u svojoj knjizi, a odnosi se na kralja Aleksandra Karađorđevića.
– Kralju Aleksandru Karađorđeviću je 1917. godine dok je bio na Krfu jedna vračara rekla “da se čuva obrezanih”. Ovo o čemu sada pričam postoji u literaturi, pisao je Miroslav Krleža, dakle postoje dokazi. Kralj Aleksandar je inače bio sujeveran čovek, a posle toga je zazirao od muslimana. Kada je ubijen, izvršena je autopsija njegovog ubice koji je bio Bugarin i pravoslavne veroispovesti. Ali je bio obrezan jer je bio lečen od neke polne bolesti – naveo je.
Petrović se potom dotakao slučaja gde je kako tvrdi jedan vidovnjak prorekao smrt koja se obistinila.
– U ovoj knjizi ja sam pisao o čoveku koji čita sudbinu iz ovčije plećke. Prorekao je gostima na slavi smrt u roku od 6 meseci. To je bilo jako neprijatno. To proročanstvo se obistinilo i taj čovek je poginuo sa još nekoliko svojih kolega. Dakle, taj kome je proreknuta ta strašna sudbina je nastradao. Da li je to koincidencija pa sam ja između ostalog pisao priču i koliko ima promašenih njegovih proročanstava ja ne znam. Ali ovo što sam ja čuo se obistinilo – rekao je.
Otkrio je i kako se bira žena koja će naslediti vračaru.
– Ne znam kako počinje, ali znanje vračanja se obično prenosi s kolena na koleno. Dakle, majka upućuje ćerku u tajne vračanja, ali se dešava da ćerke odustanu. Citirao sam u knjizi neke etnografske zapise koji kažu da je poznavanje tih rituala mač sa dve oštrice. Ukoliko se pogreši u izvođenju neke obredne radnje ili vračanja, vračara može da naudi sebi. Na kraju krajeva bele i crne vračare barataju sa naprirodnim silama za koje smatraju da su jače od ljudskih sila. To vam je kao kada se igrate strujem. Petljate se sa đavolima, ukoliko pogrešite odoste u anbis. Dakle, zabeleženo je u litarituri od strane onih koji su pročavali te običaje da su žene odustajale jer im je bilo naporno. Nekima je bilo naporno da nauče, a neke nisu smele. Još jednom napominjem kada pričam ovako, deluje kao da apsolutno verujem u to. Ali nije tako, već samo prepričavam ono što sam video i čuo – tvrdi Petrović.
Petrović je tokom boravka u Prizrenu prisustvovao sa fotografom Nikolom “plesu derviša” gde je video, kako tvrdi, probadanje ljudskog tela bez krvarenja.
– Mislim da za derviše skoro svi znaju ili bar imaju osnovnu predstavu o tome. Reč je posebno posvećenim vernicima koji jednom godišnje priređuju obred probadanja, bar taj derviški red. Neki plešu, imate one vrteće derviše koji padaju u trans zato što se vrte oko svoje ose. Ovi derviši posle nekoliko sati njihanja uz jednoličnu muziku i udaračke instrumente padaju u trans. Onda se probadaju šiljcima kroz obraze i vrat – rekao je Petrović i dodao:
– Zanimljivo je bilo da je moj fotograf slušajući i gledajući taj obred pao u trans. To možda baca neko drugačije svetlo na ove obrede i oduzima im tu versku komponentu. Dakle, svi koji slušaju tu muziku i učestvuju podpadaju pod tu atmosferu. Fotograf čekajući da taj obred probadanja počne bio je praktično hipnotisan i nismo imali ni jednu fotografiju. Bilo mi je potrebno vremena da ga probudim iz sedećeg položaja.
Potom se dotakao egzorcizma u Srbiji.
– Nekoliko sam puta rekao da ja ne verujem u ovo, ali kada sam prisustvovao obredu isterivanja đavola koji vrši SPC i kada mi je jedan stariji monah rekao da ne gledam u tu devojku koja je bila predmet obreda i koja se uvijala neljudski i kričala na podu. Da ne gledam u nju jer kada đavo izađe iz nje, može da uđe kroz moja usta ili oči. Ja sam tada skrenuo pogled, nisam rekao sebi ja ne verujem u to. Nego sam za svaki slučaj skrenuo pogled ne razmišljajući da ja u to ne verujem. Dakle, zatvorio usta i skrenuo pogled pazeći da đavo u koga ja ne verujem ne uđe u mene – tvrdi Petrović.
Objasnio je razliku izvođenja egzorcizma u katoličkoj i pravoslavnoj crkvi.
– Obred isterivanja đavola, egzorcizam, je legitiman obred u pravoslavnoj i katoličkoj crkvi. Mislim da ima skoro mesec dana od kako su svetske agencije javile da je umro najpoznatiji italijanski egzorcista. Za razliku od pravoslavne crkve, u katoličkoj crkvi se veruje da samo određeni pojedinci mogu da vrše taj obred. Dakle oni imaju taj poseban dar, dobijaju blagoslov od nadređenog starešine i vrše obrede egzorcizma. U pravoslavnoj crkvi se smatra da ne leči čovek nego Bog i da bilo koje svešteno lice koje izvrši određene radnje poput čitanja molitva na određeni način može da istera đavola. Međutim, ne rade svi to i postoje mesta gde se ti obredi češće sprovode – objasnio je Petrović.
Petrović se osvrnuo na slučaj obreda nad jednom devojkom koja je kako tvrdi imala nadljudsku snagu.
– Ja sam u knjizi opisao i jedan obred izveden nad jednom devojkom u malom zabačenom manastiru. Doveli su devojku koja je pokazivala nadljudsku snagu. Tri njena brata su je držala i pokušavala da je unesu u manastir, dok se ona opirala uz neljudske krike. Pod tim mislim, da ona govori različitim glasovima. Kada ne bi gledali, rekli bi da se svađaju dve ili tri osobe. U taj manastir sam došao nekim drugim povodom, ne znajući da će da se izvede obred. Iguman manastira je čitao molitve i ta devojka se primirila i otišla smirena. Da li obredi rade? Ne znam šta se desilo sa tom devojkom sledećeg dana ili sledeće godine. Iskren da budem ne verujem da joj je to pomoglo. Ali u tom trenutku od te jedne zveri u ljudskom obliku koja kriči i ima nadljudsku snagu, ona se vratila u neko očevano stanje od devojke koja je visoka 160 i ima možda 50 kilograma – rekao je Petrović.
Kurir.rs
