Ona je majka četvorogodišnjoj devojčici i dvogodišnjem dečaku, ali sina više voli nego ćerku.
– Znam nije neuobičajeno da roditelj više voli jedno dete od drugog, ali ono što me tišti je da moja ćerka nije voljena onoliko koliko zaslužuje, a ni približno onoliko koliko bih volela da je volim. Osećam ljubav i zaštitnički sam nastrojena prema njoj, njeno zdravlje mi je veoma važno i želim joj svu sreću na svetu, ali nešto nedostaje – kaže Vedrana B. iz Požarevca i dodaje:
– Kad se rodila, bilo mi je potrebno nekoliko sedmica da stvorim emotivnu vezu s njom, koja mi se s njenim bratom desila kako su mi ga dali u ruke. Osećam da se priroda moje veze s njima desila baš u tim trenucima. Nadam se da grešim. Osećam se krivom. Ona je divno, ljubazno, inteligentno i zabavno stvorenje koje želim da volim, ali nešto blokira moja osećanja prema njoj. To mi slama srce. Trudim se da vreme provodimo nasamo, i u tome uživam, ali ni to ne pomaže – ističe Vedrana.
Odgovor: Svaka čast na iskrenosti. Nije lako prihvatiti da vaša osećanja prema vašoj deci variraju i jednako je izazovno da priznate to javno. Kao što ste napomenuli, postoje i drugi roditelji sa sličnim problemom. Pojedinim majkama se dešavalo i to da su se plašile da dobiju drugo dete jer su mislile da im je sva osećanja isisalo prvo. Međutim, biologija je čudo, pa im se isto tako dešavalo da im se srce “raširi” i nabuja dodatnim emocijama kad im se rodi sledeće dete.
majka-dete-foto-pixabay
*Foto-ilustracija: Pixabay
Poređenje možda nije najbolji način da procenite nivo vaše ljubavi. Situacija koju ste opisali je ona u kojoj priroda ne radi onako kao što bi trebalo. Bilo bi lepo kad bi svako dete bilo jednako voljeno, kad bi svaka osoba bila jednako pravična i ljubazna, i da smo kao ljudska vrsta blizu savršenstva, ali nismo. Kad nas biologija razočara, moramo da koristimo mozak kako bismo došli do uzroka tog problema.Ponavljamo da je vaša situacija česta među roditeljima, za koje isto tako često zaboravljamo da su prvenstveno ljudska bića.
Moguće je da ste nakon porođaja sa ćerkom imali postporođajnu depresiju, koja vam nije bila dijagnostikovana. Morate da se potrudite da sagledate situaciju izvan emotivnih impulsa i istražite šta je to što se isprečilo. Razlozi postoje, ma koliko da ih je teško konkretizovati.
Niste naglasili šta je ono kroz šta ste prolazili dok ste s ćerkom bili trudni, ili šta se dešavalo nakon porođaja. Ako se navratite na taj period, pogotovo sa psihologom ili drugim profesionalcem, sigurno ćete naći indicije i tragove. Vaša majčinska ljubav će se ispoljiti jednako jakom kad bude bilo potrebno.
Imate dvoje dece čija dobrobit i budućnost zavise od uspešnosti u njihovim dečjim godinama, pa je imperativ da otkrijete gde ste skrenuli s puta i kako da se vratite u bazično stanje sa svojom ćerkom. Kako vreme bude odmicalo i kako vam deca budu odrastala, videćete da će se ćerka iz vaše odgovornosti razviti u najboljeg prijatelja kog ćete ikad imati.
(Izvor: telegraf.rs)
