Koliko često treba da se servisiraju i kako da primijetimo da nešto nije u redu sa rashladnim uređajem objasnio je Andrej Čoha, profesor Elektrotehničke škole “Nikola Tesla”. Prašina i prljavština se nagomilavaju u klima-uređaju zbog neredovnog održavanja i čišćenja, a to na kraju može da izazove požar.
“Čišćenje klime treba raditi svake godine, od bakterija i buđi. Ako umijemo, možemo i sami to da uradimo. Preporučljivo je što češće provjeravati klimu, dati možda 1.000 – 2.000 dinara za servisiranje, nego doći u situaciju da izgubite stan”, rekao je Čoha za “Beogradsku hroniku”.
Čoha je predstavio indikatore koji upućuju da sa klima uređajem nije nešto u redu.
“Prva indikacija je da uređaj ne radi fabrički, kada primijetite da ne može da ohladi prostor kao nekada, kada zadate temperaturu na 23, 24 stepena ako je napolju 35 i ona ne može da rashladi prostoriju, znači da sa njom nešto nije u redu”, istakao je Čoha.
Što je temperatura napolju viša, to je veći napor uređaja da rashladi prostoriju.
“Kada imate veliku temperaturnu razliku koju želite da postignete, vaša klima i kompresor “dušu ispuste”. Tada radi na maksimumu, troši struju, haba se uređaj i može biti jako opasno za izazivanje požara”, rekao je profesor Elektrotehničke škole “Nikola Tesla”.
U danima toplotnog talasa danonoćno želimo da klima uređaji budu uključeni, čak i kada nismo u stanu.
“Klima mora da se odmara, kao i svaki drugi uređaj. Njena snaga je kao dva bojlera. Morate se odgovorno ponašati prema njoj”, rekao je Čoha.
n1
