Bolesti gastrointestinalnog trakta sve su učestalije, a teži oblici ovih oboljenja, nažalost veoma teško izlečivi, evo šta Dr Skrobić preporučujeBolesti digestivnog trakta u značajnom su porastu poslednjih godina. Sve češće možemo čuti da se veliki broj ljudi žali na neki od problema iz spektra oboljenja gastrointestinalnog trakta.
Bilo da su u pitanju gorušica, loše varenje, loša probava, bolovi u abdomenu , gojaznost koja je u velikom porastu- sve se to može podvesti pod vrlo alarmantne simptome, koji pogađaju veliki broj ljudi, i to u svim starosnim dobima.
Takođe, karcinom debelog creva, karcinom želuca i jednjaka, postali su nemerljivo učestaliji, a mortalitet kod ovih vrsta malignih oboljenja u našoj zemlji izuzetno je visok.
Zašto je to tako?
Tempo života koji diktira vreme u kojem živimo, loša i neredovna ishrana, manjak fizičke aktivnosti, brojne hemikalije koje unosimo hranom svakako imaju veliki udeo i rastu incidence ovih oboljenja.
Šta je to što je potrebno da radimo (ili nikako ne radimo) kako bismo izbegli nastanak nekog od pomenutih oboljenja i u čemu grešimo, a vrlo je lako ispravljivo, za Stil je svojevremeno objasnio hirurg sa Klinike za digestivnu hirurgiju Univerzitetskog kliničkog centra Srbije – docent dr Ognjan Skrobić.
Na pitanje kako i koliko je vezana ishrana i njen uticaj na gastrointestinalni trakt, Dr Ognjan Skrobić kaže da je velika pažnja medicinske naučne zajednice usmerena upravo na ishranu, odnosno na vrste hrane koje dovode do grčevitih bolova (spazma), fermentacije u desnom delu kolona (debelog creva), do problema sa pražnjenjem želuca, tankog i debelog creva.
Dakle zaključak je da je nepravilna ishrana zajednički imenilac za mnoge potencijalne problema i u krajnjoj instanci nastanak nekog oblika oboljenja digestivnog trakta.
brza hrana
foto: Shutterstock
A zanimalo nas je i da li, pored loše i nepravilne ishrane, postoji još neki uzročnik nastanka ovih vrsta oboljenja?
Dr Ognjan Skrobić kaže “Apsolutono. Genetika je jedan od veoma važnih i ključnih faktora u nastanku bolesti digestivnog trakta. Ukoliko neko u porodičnoj anamnezi ima oboljenja iz ovog spektra, kao što su oboljenje, recimo, debelog creva, apsolutno je neophodno da se javlja na redovne kontrole i odlazi na rutinsku kolonoskopiju već posle 40. godine, a nekada i ranije. Genetika je prisutna i kod razvojka ulusne bolesti (čira na želucu).
Međutim, pored genetike, ne mogu a da ne naglasim značaj stresa za nastanak ovih tipova oboljenja. Stres je veliki okidač za mnoge bolesti, pa i bolesti digestivnog trakta. Ta spona između stomaka i mozga (eng: guts-brain disorder) je vrlo senzitivna i dokazan je njen uticaj na nastanak bolesti. Kada smo pod stresom, povećava se nivo lučenja kortizola, koji utiče da nam se pojačano luči kiselina u želucu, ubrzava se rad creva, dolazi do grčeva i nepravilnog rada creva, zatvora…. Neko je tome podložniji više, neko manje, ali to je naučna činjenica koju ne možemo prenebregnuti.
Dakle, ako je stres koji osećate visok i hroničan, vrlo je izvesno da će se to u nekom trenutku odraziti i na vaš digestivni trakt. Hroničan stres je ozbiljan okidač za nastanak hroničnih i vrlo ozbiljnih oboljenja digestivnog trakta.
Kafa
foto: Shutterstock
Takođe je otkrio sa aspekta stručnjaka koje su to stvari koje ljudi masovno rade, možda u neznanju, a one predstavljaju “smrt” za želudac. Da li je to kafa na prazan stomak, kasna večera, neredovni obroci…?
“Pa, kafa, zavisi koja, ako mene pitate. Dobar espreso bez mleka i šećera je sasvim ok, po meni. Imam kolege u inostranstvu koji to daju kao terapiju čak. Ali, ako generalno gledamo, količinski prekomerni obroci, kasni obroci i šećeri (konditorski proizvodi), to je nešto što uništava želudac. Ne smem da zaboravim ni namirnice koje sadrže visok nivo nitrogenima, kao što su mesne prerađevine i suhomesnati proizvodi. To je nešto što potpuno treba eliminisati iz ishrane.” Zaključio je Dr Ognjan Skrobić.
stil
