Naučnici su otkrili da bakterije u našem organizmu mogu značajno doprineti dugovečnosti! Nedavna istraživanja pokazuju da promena u ishrani može pomoći da živimo duže, možda čak i dostignemo 100 godina. Dok se naučna istraživanja još uvek razvijaju, jasno je da mikroorganizmi koje nosimo u telu imaju ključnu ulogu u našem zdravlju i životnom veku.
Bakterije koje mogu produžiti naš život
Doktor Vilijam Li, naučnik sa Harvardskog univerziteta, nedavno je govorio o bakterijama koje mogu doprineti tome da postanemo “superstariji”, odnosno da živimo do 100 i više godina. Na osnovu istraživanja sprovedenog u Italiji, identifikovane su četiri vrste bakterija koje su posebno prisutne u crijevima ljudi koji su doživeli 100 i više godina.
Krompir
foto: Printscreen/TikTok/thefoodinbox
Ove bakterije – Odoribacter, Oscillobacter, Christensenella i Akkermansia – čine ključni deo mikrobioma, ekosistema mikroorganizama u probavnom sistemu, koji je od presudne važnosti za mnoge telesne procese, od varenja do stabilizacije mentalnog zdravlja. Doktor Li naglašava da ove bakterije mogu značajno uticati na produžavanje života, iako to još nije potpuno potvrđeno.
Koje bakterije su ključne za dugovečnost?
Odoribacter pomaže imunološkom sistemu, naročito u borbi protiv opasnih bakterija poput E. coli. Takođe, postoje naznake da ova bakterija može pomoći u prevenciji raka.
Oscillobacter je poznata kao “prirodni statin” jer smanjuje loš holesterol, a poboljšava dobar holesterol, što je ključno za zdravlje srca. Takođe, poboljšava osetljivost na insulin, što može imati dugoročne koristi za dugovečnost.
Akkermansia je povezana sa smanjenjem upala, poboljšanjem metabolizma i zaštitom od raka.
Christensenella podržava zdrav metabolizam i može pomoći u prevenciji bolesti poput dijabetesa i gojaznosti, kao i upalnih bolesti creva.
Kako da povećamo broj dobrih bakterija?
Da bismo “podstakli” rast ovih korisnih bakterija, doktor Li preporučuje određene namirnice i načine pripreme hrane. Za bakteriju Akkermansia preporučuju se narandže, suve brusnice, grožđe, ljute paprike i kineski crni ocat. Za ostale tri bakterije, doktor Li savetuje da kuvane ugljene hidrate, poput krompira, pirinča i testenine, ostavimo u frižideru preko noći. Ovaj proces stvara otporni skrob, koji pomaže rastu pozitivnih bakterija.
Sanša za duži život?
Iako je preporučljivo uvesti ove promene u ishranu što pre, doktor Li upozorava da će efekti biti najočigledniji ako ih primenimo dok smo mlađi. Mikroflora u organizmu se menja kako starimo, a najvažnija je prevencija. Naučnici još istražuju kako geni, stil života i mikrobiom zajedno utiču na naš životni vek.
Istraživanja pokazuju da zdravi mikroorganizmi u našem organizmu mogu poboljšati naš imunološki sistem, mozak i hormone, dok sprečavaju štetne mikroorganizme da se nasele u našem telu.
Iako su genetski faktori važni, nije sve u našim genima. Naša ishrana ima značajnu ulogu u održavanju zdravlja i dugovekosti. Uvođenjem jednostavnih promena u ishranu, poput konzumiranja određenih namirnica i pripreme hrane na specifičan način, možemo poboljšati zdravlje i povećati šanse za duži život.
(Espreso / Ona.rs/ Prenela:M.S.)
